Info Naše priče
22.10.2015.

Smederevo ima dve Dame - jezavsku i dunavsku

3ef4e3796e02ef7f4dda1924243c35b7

Mnogi stariji Smederevci su od 50-tih, pa do 80-tih godina prošlog veka, vrlo rado i vrlo često  odlazili u šetnju, da trče kros, ili da voze bicikl nasipom pored desne strane Jezave, ili pored  desne strane Dunava.  Svi su oni tada govorili da idu na Damu. 

Dame pored Jezave i Dunava

 

A šta je ustvari Dama?  To je nasip, odnosno  pojas nasute zemlje za odbranu od poplave. Naziv Dama potiče od nemačke reči der Damm, ili od engleske the Dam.

A, šta je nasip – Dama u fizičkom (tehničkom) smislu? Nasip predstavlja građevinski objekat, ili deo garađevine koji je izgrađen od zemljanog materijala iznad prirodnog terena. On može biti brana, nasip za zaštitu od poplava, obalski nasip plovnog, odvodnog ili drugih kanala, donja podloga puta ili železničke pruge i dr.

Klasičan nasip -opšti propis                                                Izgradnja nasipa -struktura

 

Nasip je obično trapeznog poprečnog preseka i pruža se u dužinu prateći  tok reke, jezera, kanala i dr. On se izrađuje nasipanjem, ravnanjem i sabijanjem zemljanog materijala u horizontalnim slojevima po punoj širini, a debljina slojeva zavisi od vrste materijala i namene nasipa.

Prve vrste ovih nasipa izgrađene su još 3000 godina pre naše ere, na području Egipta u dolini reke Nil. Takođe, i stanovnici Mesopotamije, kao i stanovnici drevne Kine bili su upoznati s ovim sistemom zaštite.

Nasipi za odbranu od poplave razlikuju se prema svojoj užoj nameni: -glavni nasip brani neko područje od velikih voda; -letnji (zečiji) nasip privremeno zaštićuje od nadolazećih velikih voda; -obuhvatni nasip zaštićuje pojedina naselja i dobra; -priključni nasip povezuje glavne nasipe s visokim terenom; -usporni nasip prati uspor voda u koritima pritoka; -transverzalni ili demarkacioni nasip deli odbranjeno područje u melioracione kasete, a u slučaju prodora vode kroz glavne nasipe ograničava poplavu; -separatorski nasip odvaja struje pojedinih vodnih tokova; -pristupni nasip omogućuje pristup glavnim nasipima. Najviši deo (kruna) nasipa za zaštitu od poplava projektuje se na nivo višem od najviše očekivanog nivoa vode.

Radi autentičnosti priče o nasipima pored naše-srpske i smederevske Jezave i našeg-evropskog Dunava, te nasipe ćemo u daljem tekstu zvati Dame, i iz pijeteta pisati velikom slovom, kako je to u prvoj rečenici već rečeno ! Elem, nadalje ćemo pričati o jazavskoj Dami i dunavskoj Dami.


Jezavska Dama

Posle katastrofalne poplave 1897. godine izgrađena je primitivna Dama pored Velike Morave, od sela Trnovče pa do ušća. Prema pričanju seljaka iz Skobalja, tada se moglo otići čamcem čak do Požarevca. Dok nije bila podignuta Dama kod sela Trnovče, i dalje nizvodno, Velika Morava je prilikom poplava uvek ulazila u korito Jezave, pri čemu ga je produbljivala i proširivala. Korito Jezave je služilo kao rezervno korito, koje je za vreme poplava primalo i odvodilo jedan deo moravske vode u Dunav; to je bila jedna vrsta prirodnog regulatora poplava.

Dama pored Jezave u Godominu

Kasnije, sa izgradnjom Dame pored Dunava 1907.godine, izgrađena je prava jezavska Dama pored desne strane, od Smedereva pa do Male Krsne, te je na taj način regulisan tok Jezave, kako bi se u nju ulivali Ralja i Konjska reka. Na temu jezavske i dunavske Dame, obimna istraživanja izvršio je Dr. Radeko Lazarević sa svojim saradnicima sa Geografskog  istituta u Beogradu, a rezultati istraživanja objavljeni su u knjizi „Sliv Jezave, Ralje i Konjske reke“- Zbornik radova, SAN LVII- Geografski institut, knjiga 13.

Dama pored Jezave kod Aerodroma - I Lipska rampa

 

Sama po sebi ta Dama nije baš bila sigurna zaštita od poplave, kada istovremeno nastane neko visoko stanje vode u obe reke, te je zbog toga bilo neophodno da se izgradi kanal i postave neophodni uređaji. Sledstveno  tome, izgrađena je Dama  koja je trebala da štiti Godominsko polje od poplava od strane Dunava, pošto je on ulazio u Jezavu i onda plavio Godomin. Na posredan način tada  je i  kanalisan donji deo Jezave.

Jezava ima pritoke samo sa leve strane. Pored većih reka, čiji su slivovi posebno tretirani (Ralja i Konjska reka), tu spadaju još i nekoliko saglašenih i nekoliko nekoordinisanih rečnih tokova. Od saglašenih tokova, najvažniji su Petrijevski i Vučački potok (nizvodno od ušća Ralje), a od nekoordinisanih – sve pritočice uzvodno od ušća Konjske reke.

Od „izvora“, tj.  od nastanka  kao rukavac Velike Morave, Jezava protiče  kroz moravska sela, ili ih obilazi sa leve i desne strane. Na neki prirodan način ona povezuje sledeća sela : 1.Veliko Orašje, 2.Trnovče, 3. Miloševac, 4.Lozovik,  5.Saraorci, 6.Lugavčina, 7.Osipaonica, 8.Skobalj, 9. Mala Krsna, 10. Vranovo, 11. Ralja, 12. Radinac i 13. Lipe. Treba reći da Veliko Orašje i Ralja nisu direktno na Jezavi, već joj samo gravitiraju.


Utopljena jezavska Dama

Jezava je na svom toku zatrpavana na nekoliko mesta, a u smederevskom ataru ona je zatrpana na dva mesta, na nešto većoj dužini, tako da na tim mestima jezavska Dama praktično i ne postoji. Naime,  ona se utopila u nasuto zemljište, nakon pregrađivanja (zatrpavanja) Jezave.

Prvo pregrađivanje (zatrpavanje) Jezave započelo je 1965-te god. bacanjem svog gradskog smeća, šuta i otpadne zemlje oko drvenog mosta, koji se pružao preko starog korita Jezave. Odluku o ovom zločinu nad prirodom donela je tadašnja Opštinska vlast bez konsultacija, ili nekog referenduma građana Smedereva. Pitanje je da li je to uopšte urađeno i sa odobrenjem Republičke Vlade! Pošto je zatrpano staro korito, levo i desno od tog drvenog mosta, nasvljeno je zatrpavanjem i drugog drvenog  mosta na starom koritu, koji je bio sličan ovom prvom, udaljenom od njega cca . 400-500 metara prema ušću.

„Želvoz“ na mestu zatrpane JezaveŽ

 

Zatrpavanje Jezave na starom koritu trajalo je do 1967. god. a onda se prešlo i na zatrpavanje njenog novog korita, koje je prema podacima Vodne Zajednice završeno 1970. god. Od tada se Jezava više nije ulivala u Dunav, a na njenom bivšem ušću izgrađena je marina, sa velikim planovima za  budućnost.  

Godine 1975-te Republička i Opštinska vlast donele su odluku da se na prostoru zatrpane reke Jezave, u oba korita,  izvede proširenje i izgradnja novog dela fabrike “Heroj Srbe“ koje je uspešno završeno 1980. god.

Drugo pregrađivanje (zatrpavanje) Jezave započelo je u drugoj polovini 70-tih godina, bacanjem svog gradskog smeća oko drvenog mosta kod Lipa u Godominskom polju, a nešto kasnije taj prostor postao je glavna gradska deponija. 

Tada je i načinjena najveća greška na ovim prostorima - ubijena je reka Jezava, a jezavska Dama se utopila u nasuto zemljište !

Jezavska Dama u Marini

 

Dunavska Dama

Dunavska Dama pruža se od ušća Jezave u Dunav, pa sve do ušća Velike Morave u Dunav, a to je praktično dužina od dunavske table na 1104 km, pa do table na 1116 km.

Dama pored Dunava nizvodno od Smedereva

Prema istraživanjima Dr. Radenka Lazarevića, koji su objavljeni u knjizi „Sliv Jezave, Ralje i Konjske reke“- Zbornik radova, SAN LVII- Geografski institut, knjiga 13, Dama pored Dunava izgrađena je još pre I Svetskog rata, posle velike poplave Godominskog polja 1907. godine od strane Dunava. Poplave u severnom delu moravske ravnice ređe se dešavaju nadolaskom vode u Velikoj Moravi i Jezavi, već nadoslaskom vode u Dunavu. Dunav je plavio direktno i indirektno (ulazio je u Jezavu pa je zagaćivao, zbog čega je dolazilo do plavljenja).

Dama štiti samo od direktnih poplava Dunava, dok bi brane i ostali uređaji trebaju da štite od indirektnih poplava. Naprimer, dunavska voda prodire u Veliku Moravu za vreme maksimalnog vodostaja preko 25 km (to je do puta Mala Krsna - Požarevac), a takođe može prodreti znatno i uz Jezavu.

Sistem za odbranu od poplava kod Smedereva čini odbrambena Dama, objekat prve linije pored desne strane Dunava. O značaju i složenosti delotvornosti govore mnoge činjenice, obzirom da se ovom Damom neposredno brani više desetina hiljada hektara zemljišta u dubini Godominskog polja, Industrijaka zona, odnosno Slobodna zona, kao i naselja Šalinac i Kulič, neposredno, ali i Lipe posredno, preko Jezave, sa kompletnim privrednim potencijalom i infrastrukturom.

Stoga je održavanje ovog objekta, Dame, kao i praćenje i evidentiranje slabih mesta na sistemu odbrane (koja se ukazuju naročito tokom odbrana od poplava) i njihova sanacija  je od suštinske važnosti  za zaštitu ovog područja. Ova Dama dimenzionisana je na tzv. 100-godišnju veliku vodu (statistička kategorija koja predstavlja visoku vodu sa verovatnoćom pojavljivanja jednom u sto godina).

Linije odbrambenih nasipa pored Dunava podeljene su na tzv. sektore određenih dužina. Svaki sektor održava i nadgleda neko od vodoprivrednih preduzeća na području rečnog sliva. Na nailazak poplavnog talasa reaguje se podizanjem pripravnosti službe za odbranu od poplava na odgovarajući nivo. Pripravnost  je direktno zavisna od trenutnog vodostaja, te zbog toga postoje i kriterijumi za proglašavanje redovne i vanredne odbrane na merodavnim vodomernim stanicama.

Dama pored Dunava u Godominu

Inače, i jezavska i dunavska Dama imaju isti poprečni presek, koji je pravilnog trapeznog oblika (jednakokraki trapez) po celoj dužini. Osnovne (prosečne) dimenzije poprečnog preseka Dame su oko : baza B=18,0 m, visina h=5,0 m, a noseća površina B1=8,0 m, sa manjim odstupanjima na mestima oštećenja. 
 

Poplave u Srbiji i u smederevskom ataru

Sigurno je da su Smederevo i širu okolinu ranije pogađale velike, odn. katasrofalne poplave, kako od strane tada moćne Jezave, a takođe i od povremeno snažnog  Dunava. Već  je rečeno da su te velike poplave nastale na početku XX veka, u vreme Velkog rata i u 30-tim godinama. Za ilustraciju tih katasrofalnih godina navode se naredne fotografije.

Poplavljena Tvrđava 1916.godine
 

Kad smo govorili o izgradnji Dama  pored  Velike Morave, Jezave i Dunava, konstatovali smo da su one nastale kao potreba za zaštitu od poplava 1897. i 1907.godine. Naravno, velike poplave od tih reka ponavljale su se i dalje, ali su ostale karakteristične poplave iz 1916., 1931. i 1932. godine. U statistici ostala je zabeležena godina 1931. kao godina sa najvećim poplavama u svetu.

Nemački i austrougarski  vojnici su za svoje potrebe načinili mnoge fotografije u vreme I Sverskog rata (1914.-1918.god.) u smederevu i široj okolini, te je tako nastala i ova fotografija o velikoj poplavi od Jezave i Dunava iz 1916.godine. 

Poplavljena Tvrđava, 1931.godine

 

Najveće poplave u Smederevu od Dunava i Jezave, posle II Svetskog rata, zabeležene su u 1962. 1965. godini. Nakon izgradnje Đerdapa I i II, i delimičnog zatrpavanja Jezave na nekoliko mesta (kod lipskog mosta - Gradska  deponija i u gradu - fabrika „Želvoz“), dolazilo je do još većih poplava od Dunava. Kao kasnije najveće poplave od Dunava dogodile su se 2005., 2006 i prošle, 2014. godine.

Kuriozitet: Dana 16. aprila 2006.godine Dunav je kod Smedereva imao do sada najveći nivo: +845 cm!

U Godominskom polju, u neposrednoj blizini ušća Jezave u Dunav, još davne 1879. godine izgrađena je prva livnica u Srbiji, koju je podigao izvesni Petar Nešić. To je bio i zvanični početak razvoja Metalurgije i Industrije u Smederevu.  Na mestu te prve livnice izgrađena je 1923. godine fabrika Metalor i Ekonom, čiji je prvi deo imena i dan-danas ostao kao naziv za to mesto - sada već naselje Metalor. Nekako tu, na tom istom ušću spojile su se i dve Dame ; jezavska i dunavska, koje su tu izgrađene u cilju zaštite Godominskog polja od poplava na početku  XX veka.

Posle II Svetskog rata, na početku dunavske Dame, pored Dunava, profesionalni ribari počeli su da podižu svoje Ribarsko naselje. U tom periodu ribari, koji su osnovali i svoju Ribarsku Zadrugu, pored toga što su za rad angažovali ribaske pomoćnike, često su zapošljavali svoje rođake, ali i svoju decu. Naravno, to su bili jednostavniji i lakši poslovi : donošenje ili odnošenje pribora - mreže, odnošenje ulova - ribe, donošenje hrane i vode, i sl. Na takvom zadatku, na jezavskoj Dami, našle su se jednog jutra i ove dve mlade dame, ćerke ribara Živote Brankovića - Žoleta, koje su svom ocu, u „batari“ na biciklu, odvozile ulov na prodaju!

Brankica i Dušica na jezavskoj Dami, maj 1969.godine

Jedna od prvih plaža u Smederevu u 50-tim godinama prošlog veka, takođe se nalazila na ovom mestu - kod Metalora, ispod dunavske Dame, jer je tu bila lepa i peskovita obala. Na plažu kod Metalora mnoga deca-đaci preko leta su svakodnevno dolazila na kupanje i sunčanje, a nedeljom (tada su subote bile radne) su dolazile čitave porodice ; roditelji sa decom i tu provodili po ceo dan. Mnoga smederevske deca i neplivači, na toj plaži, učili su i naučili da plivaju uz pomoć tikvi, ili naduvanih unutrašnjih automobilskih guma. 

Na tom mestu ispod dunavske Dame, prema vodi, bila je prirodno ravno uređena obala, koja je tada služila i za dovoz i šljunka i peska dereglijama, i njihovo odlaganje ;  odvoženje šljunka i peska obavljalo se volovskim ili konjskim kolima.


Nikola Tasić Cale                                                                                                       

Izvor: SDCafe

Komentari

Missing
Smederevska
10.03.2016.
Ovo su lepote koje mi danas nemamo mi možemo našim mladima da pokažemo samo deponije u svetu se bore za svaki potok a mi uništavamo reke pitam se samo dali znamo šta radimo
Plusic 2 Minusic 0
Missing
Dobrica Miletić
12.11.2015.
Treba imati izoštren osećaj za nešto ovako lepo i prezenovati javnosti. Bravo Cale. POZDRAV od tvog druga Dobrice.
Plusic 0 Minusic 0
Missing
djema
28.10.2015.
Boze,koliko secanja ovaj tekst budi.
Plusic 1 Minusic 9
Missing
baka kokice
27.10.2015.
Sta reci? Izvanredno, kao i uvek. bogatstvo je imati takvog coveka za pravog smederevca. Hvala druze i za poslednju fotografiju, od ribarskih poslova do kokica, zanimljiv put.
Plusic 1 Minusic 15
Missing
Pera školski
26.10.2015.
Bravo Nikola,za ovj tekst i fotografuje trebalo je truda i znanja,Podaci su tačni a fotosi autentični.Smederevac svaka čast,Blago nama dok neko piše o Smederevu,
Plusic 4 Minusic 14
Missing
Jorgovan Karanfilović
22.10.2015.
Čale piši malo o starim Smederevskim Romima jel potičeš od njih kao i ja po.majkinoj liniji nemoj da se stidiš svog porekla puno pozdrava iz Hamburga!
Plusic 46 Minusic 2
Missing
saallee
22.10.2015.
A sta drugo da ocekujemo od g. Caleta? Jos jedan biser i veliko hvala za divan tekst i fotografije....
Plusic 15 Minusic 11
Dodaj komentar
A64f651333b5f12be4329a94b51b8bd6
Naše priče
09.01.2020.
Smederevski arhitekta Živadin Milošević Žilic, džentlmen, vrshunski sportista, veslač i plivač, rođen je 30. avgusta 1942. godine u Smederevu, od oca Milorada i majke Nadežde, rođene Pirivatrić...
B1521928ad96a30990aad5d480dfb57b
Naše priče
22.11.2019.
Na samom kraju XIX veka, ili početkom XX u Smederevo je došao deo velike familije Mirković iz Carevca. Naselje Carevac je naselje u Srbiji u opštini Veliko Gradisšte u Braničevsko...
8b91e1405f3d7b272b62d19f68fb0a10
Naše priče
15.08.2019.
Leposava Glavonić rođena je 1935. godine u Smederevu, pod devojačkim prezimenom Pavlović. Osnovnu školu i gimnaziju učila je i završila u Smederevu. Studirala je na beogradskom Filolo&sc...
341e4a28a1d8a2bd3c3ec21be6a09029
Naše priče
03.06.2019.
 „Zelena aždaja“ je dizalica- kran (Der Kran-nemački, The Crane-engleski), koja je jedina (pre)ostala u Staroj smederevskoj luci od nekadašnje tri Ganz dizalice. Portal SDCafe ...
25963fab68452e0351e93a594b66645b
Naše priče
18.03.2019.
U ovoj 2019. godini navrašava se deset godina od smrti  proslavljenog smederevskog književnika, scenariste, novinara, pa i glumca  Živorada Žike Lazića. Godine 2017., 23. aprila ot...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
63d30f79e33ab54dd9466622fc739c10
Poslao: Creativo_Photo.Fun Pošalji fotografiju
Anketa
Šta po vašem mišljenju najviše utiče na povećanu zagađenost vazduha u Smederevu?
Železara Smederevo
Kotlarnice
Saobraćaj
Vazduh u Smederevu nije zagađen
Sve ankete
Ukupno odgovora: 363
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300