Kulič-grad, utvrđenje podignuto još u vreme Rimskog carstva, koje ima status spomenika kulture, godinama je zapušteno. Iako se nalazi na samo desetak kilometara od Smedereva, na ušću Morave u Dunav, o tvrđavi niko ne vodi računa, obrasla je u rastinje i korov.
Prvi obimniji radovi na uređenju ovog prostora obavljeni su prošle godine, kada je nakon dve decenije probijen prolaz, ali će taj posao po svemu sudeći ostati bez značajnijeg efekta, jer u ovoj godini nema para za nastavak tekućeg održavanja.
Kulič-grad se nalazi na jednoj od strateški važnih tačaka za kontrolisanje leve obale Morave, koja je kičma Balkana, pa je vekovima, od Rimskog carstva do Drugog svetskog rata bio lokacija od izuzetnog značaja za odbranu. Iako je na samo desetak kilometara od grada, malo je Smederevaca, ali i meštana Kuliča, sela na čijoj se teritoriji nalazi utvrđenje, koji znaju za njegovo postojanje. O objektu koji ima status spomenika kulture decenijama niko ne vodi računa.
Okružena vodama
– Utvrđenje je okruženo Dunavom i Moravom s jedne, dok je sa druge strane isprepletana mreža kanala, tako da je praktično reč o neosvojivom ostrvu. Blizina voda pogoduje bujanju vegetacije, pa je objekat praktično potpuno zarastao, do te mere da se od rastinja nije ni video. Posle nekoliko decenija prvi put smo prošle godine preduzeli obimnije zahvate na uređenju tog prostora, pre svega na otvaranju prilaza. Novac smo obezbedili putem javnih radova. U velikoj meri smo tokom dvomesečnog rada raskrčili prostor i namera nam je bila da ove godine kompletno završimo čišćenje terena. Međutim, procedura za dobijanje javnih radova ove godine je komplikovanija nego prošle, tako da smo odustali od te ideje – kaže za Press arheolog Dejan Radovanović iz Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Zbog nepristupačnog terena, objekat je vrlo malo arheološki istraživan, još osamdesetih godina prošlog veka, tako da su informacije o utvrđenju veoma šture. Prema istorijskim izvorima, na ovom mestu prvobitna građevina podignuta je u doba Rimljana, i predstavljala je deo Limesa, sistema utvrda koje su čuvale granice carstva.
Nepristupačna
– Za to još nema opipljivih dokaza, ali postoje jasni podaci da je prepravljana u ranovizantijsko vreme, kad je car Justinijan obnavljao mnoge tvrđave na prostoru Vizantijskog carstva. Vidljivi ostaci današnjeg Kulič-grada potiču iz 15. veka i perioda vladavine Turaka, sa izvesnim bunkerima i dogradnjama iz 20. veka, pošto je utvrđenje korišćeno u oba svetska rata. Očuvani delovi bedema visoki su i do pet metara. Tvrđava je poligonalnog oblika, ima topovska utvrđenja i otvore, špicaste završetke karakteristične za taj period odbrane. Kulič-grad nije tako veliki po površini kao smederevska tvrđava, njegov prečnik je negde oko 70-80 metara, sa dve ulazne kapije. Građen je kombinacijom kamene cigle, vezane krečnim malterom. Pošto je prostor pola godine okružen vodom i nepristupačan, nismo imali mogućnost da tvrđavu održavamo, a kamoli da izučavamo taj teren. Nadamo se da ćemo sledeće godine uspeti da obezbedimo izvesnu sumu novca, od čega bismo jedan deo neminovno morali da iskoristimo za nastavak raščišćavanja terena – objašnjava Radovanović.
Jedan od razloga zbog kog se malo pažnje poklanja ovako važnom nepokretnom kulturnom dobru u velikoj meri leži u činjenici da se u centru Smedereva, pored Dunava, nalazi jedna od najvećih ravničarskih tvrđava u Evropi, koju je u 14. veku podigao despot Đurađ Branković. Uglavnom se sav novac usmerava na uređenje i održavanje ovog prostora, površine oko 11 hektara, i na rekonstrukciju same tvrđave.
Kulič-grad je trenutno, uprkos velikom turističkom potencijalu, mnogo interesantniji stručnoj javnosti. Malo veća poseta, pretežno onih sklonijih avanturi, mogla bi da se očekuje tokom leta, pošto je posle prošlogodišnjeg čišćenja utvrđenje postalo uočljivo i sa Dunava, tako da je do njega moguće doći i sa reke.
Jelena Vasiljević
Izvor: Press online