Arterski bunar je izbušeni dubinski izvor vode (bunar) pod hidrostatičkim pritiskom. U starom veku bio je poznat u Kini i u Egiptu, a prvi arterski bunar u Evropi izbušen je u XII veku, u provinciji Artoa, odakle i potiče ime. Arterska voda nalazi se na određenoj dubini, između dva vodonepropusna sloja zemlje. Da bi se došlo do vode, buši se tlo na dubinama od nekoliko desetina metara, pa do 2000 metara. Kod pozitivnih arterskih bunara, voda sama izlazi na površinu pod hidrostatičkim pritiskom, a kod negativnih, ili subarterskih, voda se pumpa iz bušotine.
„Živa“ voda u Smederevu
Iskopana “živa” voda 1893.god.
Zahvaljujući ovoj fotografije iz1893.godine, koju je sačuvao poznati stari smederevac, Golub Dimitrijević – Lambrin (1904.-1989.god.), može se videti i doznati kada je naš grad Smederevo dobio zdravu pijaću vodu, ili kako su je zbog njenih osobina tada nazavali -„živu“ vodu.
Tom istorijskom trenutku u centru grada, prisustvovali su Golubov otac, Lambra Dimitrijević (drugi s’ desmna u trećem redu) i negov prijatelj Đoka Pečatlija (treći s’ desna u drugom redu). Sagu o dobijanja „žive“ vode u Smederevu, odnosno o tom velikom događaju nadahnuto je napisao smederevski hroničar, publicita i doktor prava, Slavko V. Domazet (1933.-2005.god.), u svojoj knjizi „Zapisi o starom Smederevu“, 1982. god., SIZ-Kulture, Smederevo.
Elem, smederevci su u XIX veku dobili jedno bogatstvo sa kojim su se svojevremeno ponosili, jer su mogli godinama, u svako doba dana da dobijaju besplatno zdravu pijaću vodu. U pitanju je bila tada čuvena tzv. „živa“- meka i topla voda koja je isticala iz arterskih bunara, kojih je bilo na desetine. Do vode se dolazilo dugim kopanjem i prolazilo kroz razne slojeve peska, lignita i žilica lignita.
I još neki naučnici poklanjali su pažnju ovoj „živoj“ vodi, pa je tako 1896.godine Geološki zavod Velike škole u Beogradu, na 49. Geološkom zboru, izdao saopštenje kao svedočanstvo o dobrim osobinama ove vode. Naime, tada je dr Svetolik Radovanović istraživao arterske bunare u Smederevu i ustanovio da se arterski bunari nalaze na samom pesku, te da se bušenjem nailazi na pesak i na dubini od 45 metara.
Kad je obavljeno bušenje kod Bolnice, išlo se do dubine od 283 m, pri kome je dobijena obilna voda iz cevi od dva ipo cola, a koja je mogla da ide do 14 metara u visinu. Tom prilikom dr S. Radovanović je zaključio da je ta voda bistra i laka, ali da je „mlaka“, pošto joj je temperaturu oko 27⁰ C ! U daljem istražvanju i ispitivanju ove vode državni hemičar, dr Marko Leko zapisao je da se ona razlikuje od obične pijaće vode, jer nema ugljene kiseline, a ima dosta alkalija i da joj je jedina „mana“ što je „mlaka“.
Pijući „živu“ vodu sa te javne česme odrasle su mnoge generacije smederevaca, jer druge vode nije ni bilo, osim nekih malobrojnih bunara. Kod česme je uvek bilo puno lonaca, balona i kanti, koji su bili poređani u više redova, jer se ta voda morala čekati. Tu se razgovaralo, razmenjivale se novosti, ali i zakazivali sastanci. Ovu vodu nosile su po kućama žene, tzv.„vodonoše“. Tada su nastale i “sakadžije” – ljudi koji su raznosili vodu za piće po gradu, jer gradski vodovod još nije postojao. Oni su u sakama – konjska kola sa buretom – nosili vodu i prodavali građanstvu.
Ima i nekoliko rariteta vezanih za“živu” vodu : – Stari smederevci uvek su govorili da se u njoj pasulj najbolje skuva i da je sa njom oprana kosa najlepša. – Pošto se česma nalazi na putu od železničke stanice govorilo se, da ko se sa nje napije vode, taj postaje stanovnik Smedereva. – U vreme odlaska smederevaca u Vrnjačku banju, njima su govorili : ”Šta vi tražite ovde, kad kod kuće imate istu vodu”.
Česme sa stalnim gravitacionim curenjem (isticanjem):
(Voda sama izlazi na površinu pod hidrostatičkim pritiskom)
1. Česma kod Crkve Sveti Đorđe
Po priči, glavna žica smederevske „žive“ vode pronađena je na imanju Dimitriju Kuzmanoviću, koje su njegovi preci 1837. godine ustupili gradu za izgradnju škole, Crkve Sveti Đorđe, magistrata (Načelstvo) i carine. Tu vodu su odmah prozvali „živa“, ili „topla“ voda, jer ju je 10. jula 1870.godine apotekar Ladislav Trukli analizirao i konstatovao da „živa“ voda ima mali procenat krečnjaka, da je topla i da je pitka, te da ima lekovite osobine. Dugim kopanjem prilazilo se do suvih peskova iza kojih su peskovi u kojima ima vode, a to je bila dubina od 150, pa do tačno 333 metara i 30 centimetra. Mlaz vode koji je poticao iz tih dubina bio je visok 16 metara i 45 centimetra – gotovo mali gejzer!
Prema podacima sačinjenih na početku XX veka, tačnije 1924. godine voda sa ove lokacije razvedena je po gradu na pet česama: Opštinska vaga, Kralja Milutina, Železnička stanica, Pristanište i Strugara.
Česma kod Crkve Sveti Đorđe-nekada Česma kod Crkve Sveti Đorđe i Višeg suda – danas
2. Česma Buline vode
Iz vremena boravka Turaka u Smederevu za jedan kraj je ostao naziv Buline vode. Tu je bio izvor na imanju Andrejića, na kraju Smedereva, na putu za Radinac. Izvesno je da su se na tome izvoru Turkinje (bule – turske žene) umivale, pa je otuda došlo ime izvoru i mestu. Stari Smederevac, Dragoljub Tutundžić, poznatiji kao Dragi Šokotan, svojevremeno je pričao o njoj: „Koga je `vatala groznica, potrebno je bilo da se pre sunca umije tom vodom – da bi bolest prošla. Tada se bacala i po neka para u vodu.“
Česma Buline vode
3. Česma Curak, odn. Ubilci kod OŠ “J.J.Zmaj”
Ovde su se nekada ubijali konji – pa otuda i ime koje se održalo i danas. Kad bi se neko razboleo, dolazio je na izvor da se umije, verujući da će bolest proći. Tom prilikom u vodu se bacao po neki marjaš ili krajcara. To je razlog što se u tom kraju, prilikom kopanja, nalazi sitan novac. Česma na Ubilcima – Curak nalazi se u Ustaničkoj ulici. Nije poznato kada je građena i koje bio graditelj. Ime je dobila po stalnom gravitacionom isticanju – curenju (tečenju). To je kaptirani izvor sa izdašnošću od oko 0.1 litar/sec.
Česma kod OŠ J.J.Zmaj – Ubilci
4. Česma „Zadužbina Todorovića“ kad pekare Ishrana, ul.Železnička
Ova česma u Železničkoj ulici, ispred glavne kapije pekare Ishrana je Todorović zadužbina, jer ju je 1898. godine podigao Žikica Todorović. To je primitivna kaptaža pripovršinskih slojeva izvorišta, pa je izliv – lula na 1 metar ispod nivoa terena. Izdašnost izvora je oko 6 litara/min.
Česma „Zadužbina Todorovića“
5.Česma kod “Dve Topole”, odn. “Purkina česma”
Česma kod “Dve Topole”, nalazi se u podnožju manjeg odseka ispod Železničke ulice, a na početku ulice Boško Buha. Naziv je dobila upravo zbog toga što se nalazi pored dve stare topole. To je primitivno kaptiran gravitacioni izvor, ali je relativno zagađen izgradnjom okolnog naselja. Predpostavlja se da su to kaptiri indentični deluvijalno proluvijalni sedimenti koje kaptira „Zadužbina Todorović“.
Česma kod „Dve Topole“, „Purkina česma“
6. Česma „Zadužbina Markovića“ kod Staračkog doma
Česma ispod ulice Starca Vujadina, u stambenom kompleksu „Žutih zgrada“ je Zadužbina Markovića. Nju je podigao Bata Marković 1927. godine, koji je bio vlasnik vile u kojoj je sada Starački dom. To je primitivno kaptiran gravitacioni izvor, čija je izdašnost 0,3 litara/sec.
Česma „Zadužbina Markovića“kod Staračkog doma
7. Česma kod Bolnice “Sveti Luka” u dvorištu
U dvorištu Stare bolnice, na ranijem imanju Ivka Đurića, za potrebe bolničko stacionara 1896. godine kopan je bunar na dubini 283 m. Eksploataciona kolona (cevi) bila je prečnika 63 mm sa pijezometrijkim pritiskom od 0.5 bara. Izdašnost vode bila je 260.000 litara na dan, odnosno crpljenjem oko 3 litara/sec, a sa samoizlivanjem oko 0,7 litara/sec. Temperatura vode bila je oko 27 C⁰. U daljem istražvanju i ispitivanju ove vode državni hemičar, dr Marko Leko zapisao je da se ona razlikuje od obične pijaće vode, jer nema ugljene kiseline, a ima dosta alkalija i da joj je jedina „manu“ što je „mlaka“.
Česma kod Bolnice u dvorištu
8. Česma Ladna voda, odn.“Pop Ilijina česma”
Česma Ladna voda, u ulici Vojvode Stepe, ranije je bila poznata pod imenom “Pop Ilijina česma”.To je kaptaža sa nekog imanja na prostoru sadašnjeg naselja Miloja Đaka, odakle je gravitacionim putem, cevovodom dovedena do česme koja je podignuta 1934. godine. Pošto je česma imala veliku izdašnost hladne vode sa nje se snabdevao ceo taj kraj. Ona je nekoliko puta popravljana, a 2008. godine, kada je izvršena rekostrukcija ulice Vojvode Stepe, izmeštena je na novu lokaciju. I sada se nalazi u istoj ulici samo pomerena na više pod starim dudom, odakle počinje ulica Miloja Đaka. Po hladnoj vodi sa ove česme ceo okolni kraj je dobio naziv “Ladna voda”.
.“Pop Ilijina česma”,odn. Ladna voda – nekada .“Pop Ilijina česma”,odn. Ladna voda – sad
9. Česma kod “Heroj Srbe”, u dvorištu fabrike
To je Spomen česma posvećena izginulim borcima u II Svetskom ratu, koji su bili saborci Narodnog heroja Ivana Stefanovića Srbe, po kome je fabrika i dobila ime ”Heroj Srba”. Česma je podignuta u dvorištu ispred Upravne zgrade fabrike i bioskopa “Heroj Srba”. Ona se nalazi ispod nivoa tla za oko metar, a ima lulu iz koje neprestano ističe voda, koju su svi rado pili. Pošto ne postoje zapisani podaci, ne može se pouzdano govoriti o karakteristikama kaptaže, odnosno o kvalitetu vode.
10. Česma kod Strugare
Prema raspoloživim podacima ova bušotina načinjena je nešto kasnije u odnosu na bunar kod Crkve Sveti Đorđe u dvorištu Nikole Soldatovića. Dubina bunara iznosi oko 333 m, a konstatovan je pijezometrijski pritisak od +5.3 m. Izdašnost izvora je 99 litara/min , dok je tempratura vode oko 27 C⁰. Po nekim podacima eksploataciona kolona (cevi) je prečnika 76 mm, tako da se voda razvodila na dve česme: na samoj lokaciji i na Pristaništu. Sada izdašnost iznosi oko 0,5 – 0,7 litara/sec.
Česma kod Strugare, ul. Filipa Višnjića
11. Česma kod Monopola
Nekih pouzdanih, bolje reći nikakvih, podataka o ovoj značajnoj česmi, nažalost nema. Stručnjaci pretpostavljaju da je u pitanju arterski bunar, mada ne isključuju ni mogućnost o kaptaži zbog položaja morfologije terena u zaleđu česme. Merenje je pokazalo da je izdašnost izvora oko 0,1 litar/sec.
Česma kod zgrade Monopola
12. Ćir Antina česma
Ćir Antina česma se nalazi na teritoriji Mesne zajednice Plavinac, a podignuta je na izvoru u šumarku na putu od Stare Železare prema Vili Obrenovića. Ona je izgrađena na imanju poznatog smederevskog dobrotvora Antonija Protića, poznatijeg kao Ćir Anta, po kome je i dobila ime. Ćir Anta je deo svog imanja posebno namenio “da bi se posetioci mogli ceo dan odmarati, poslužiti vodom i uživati u prirodi“, pa je tako postalo i pravo smederevsko izletište. Tu su dolazile đačke ekskurzije, organizovani prvomajski sastanci i đurđevdanski uranci. Česma je imala i kameno pojilo za stoku, zašto je poslužio neki veoma stari dečiji sarkofag, koji se danas nalazi kao eksponat u Muzeju. Inače, izdašnost izvora vode je bio oko 4 litara/min.
Ćir Antina česma, obnovljena
13. Česma kod Zadužbine, ul.17. Oktobar i ul.Dine Mančića
Nešto niže levo od Zadužbine, na početku ulice Dine Mančića, na (tada) slobodnom prostoru, postojala je javna česma, koja je vodu dobijala iz arterskog bunara dubine od 180 m, a imala je esksploatacionu kolonu (cevi) prečnika 50.2 mm. Visinska kota ovog terena je 78,56 m, ali je sa manjim ukopavanjem (spuštanjem lule na nižu kotu) formiran samoizliv. Izdašnost ovog izliva bila je oko 0,2 litara/sec, dok je voda imala temperaturu oko 13 C0. Kao i druge i ova česma je uklonjena, a bunar je zablindiran. Neki pričaju o mogućnosti revitalizacije bunara podizanju česme na zelenoj površini u zoni Karađorđevog duda.
Česma kod Zadužbine
14.Česma kod Stare Železare, kod druga kapije
Česma kod Stare Železare je nadgradanja na arterskom bunaru, dubokom 188.5 m, koji je iskopan 1925. godine. Prilikom izgradanje konstatovan je pozitivan pijezometrijski pritisak (samoizlivanje), pa je postavljena eksploataciona kolona (cevi) prečnika 80 mm. Hemijska analiza vode izvršena je 1940. godine, i njena temperature bila je 20 C0. Precizan podatak o lokaciju bunara nije utvrđen, a česma se nalazila blizu druge kapije Stare Železare (ulaz u pravca Beograda). U novije vreme ona je prestala da postoji.
15.Srednja česma na Plavincu
Srednja česma se nalazi na Plavincu u Prizrenskoj ulici. Ktitor česme je bio Stojan Đ.Spasić, koji ju je podigao avgusta 1860. godine, u spomen na svoje roditelje – Đorđa i Jovane. Izdašnost isticanja je oko 0.1 litar/sec. Kada je 1892. godine smederevski trgovac Janićije Konstantinović kupio deo tog imanja, on tu ćesmu lepo obnovio.
16.Česma Zlatni breg, kod Vile Obrenovića
Česma Zlatni breg se nalazi u ulici Bratstva i Jedinstva, u neposrednoj blizini Vile Obrenovića. Kaptaža se nalazi na privatnom zemljištu, ali je nju po priči meštana toga kraja, vlasnik zatvorio, tako da ne postoji dovod vode kaptaže do same česme! U poslednje vreme česma se ne koristi.
Česma Zlatni breg, kod Vile Obrenovića
17. Zverčeva česma (Bela česma)
Zverčeva česma, a neki je još nazivaju i Bela česma, nalazi se na beogradskom putu, s’ leve strane, na sredokraći između Stare Železare i Jugova.Tu česmu je podigao Kolarac Života Lazerević, zvani Zveraš i njegova supruga u spomen svome sinu. Priča se da je njihov sin blizu tog mesta, obučen u paradnu uniformu, sa sabljom u ruci, skočio u Dunav i udavio se. Bio je to njegov svojevrsni protest zbog ubistva Kralja Aleksandra i Kraljice Drage.
Na crvenkastoj mermernoj ploči, uzidanoj iznad lule iz koje je (tada) tekla voda, upisan je sledeći tekst :“Života i Lena Lazarević iz Kolara, podigli česmu 1908.“. Inače, prilaz česmi nije pristupačan, jer je zbog klizišta trasa puta pomerena ka Dunavu, a izdašnost izvora je postala slaba, jedva 1 litar/min. Pretpostavlja se da je ova česma povezana sa česmom Zlatni breg, jer se ona nalazi iznad nje.
Zverčeva česma na beogradskom putu
18. Rimski bunar, Carina
Po nekim pričama ovaj bunar otkrio je tada poznati tragač za blagom pop Ilija 1834. godine. U početku stručnjaci su mislili da je u pitanju neka rimska cisterna, zbog čega je verovatno i dobio ovaj naziv. Međutim, kasnije je utvrđeno da je to klasično iskopani bunar dubok 16 m, ali ima i zapisa da je dubok 32 m. Savremenija ispitivanja pokazala su da je bunar dubok 25,36 m sa nivoom podzemnih voda na dubini od 11,10 m. Inače, Rimski bunar je ozidan pločastim kamenom prečnika 1,52 m. Pouzdanih podataka o kvalitetu vode praktično nema. U vremenu vršenja njegove rekostrukcije i uređivanja terena, prema projektu stručnjaka, u njegovoj neposrednoj blizini izgrađena je javna česma povezana na gradski vodovod.
Česma kod Rimskog bunara
B) Česme sa ručnim pumpama (šmrkovi)
(Voda treba da se pumpa iz bušotine)
19.Česma kod Stare Pošte, ul.Kralja Milutina
Prema saznamnjima iz Elaborata o smederevskim javnm česmama, Direkcije za UGZ, ova česma se snabdevala vodom iz arterskog bunara kod Crkve Sveti Đorđe. Praktično, tu je dovođena “živa” voda, što je utvrđeno pilikom sanacije ploče bunarske šahte 2001.godine. Sa te česme građani su se snabdevali pijaćom vodom sve do 1965.godine. Već više godina na tom mestu izgrađena je nova “Rimejk” česma, koja je adaptirana na gradku mrežu.
Red za vodu kod Stare pošte
20. Česma kod Gornje vage, Trg Nikole Krge
Na prostoru Gornja vaga, današnji Trg Nikole Krge, početkom XX veka vršeni su obimni hidrološko- istraživačko eksploatacioni radovi, kada su urađene i tri bušotine: prva do dubine 309 m, druga do dubine 184 m, a treća do dubine 311 m. Na ovoj trećoj bušotini ugrađena je eksploataciona kolona (cevi) prečnika 6/4” i postavljena česma. Prilikom izgradnje spomen obeležja na Trgu Nikole Krge, pumpa je uklonjena, konstrukcija zablindirana, a bunarska šahta zatrpana.
Ljubomir Đurđević – Ljuba Kifla (dečak) 1950.g. prodično kod Gornje vage
21. Česma kod Doma JNA
To je bio iskopan bunar, o kome, nažalost nema nikakavih pisanih podataka. Po sećanju i priči, to je bila česma sa koje su se vodom snabdevali mnogi građani toga dela grada; oko Doma JNA, odnosno hotela Avala, koji je u toj zgradi familije Pavlović, postojao pre II Svetskog rata. Većina građana koji su živeli na prostoru od Jezave do Gimnazije, i od ulice Miloša Velikog pa do Tvrđave, koristili su ovu vodu, koja je imala slične karakteristike kao “živa”voda, ranije pronađena kod Crkve Sveti Đorđe. U jednom periodu, 50-tih godina prošlog veka, ova česma je bila odrednica za stanovanje, jer se ceo ovaj kraj nazivao “Česmica”. Pumpa je 60-tih godina uklonjena, a bušitina je zablindirana.
Pumpa kod Doma JNA
22. Česma kod EPS-a
To je bio iskopan bunar, o kome nema nikakavih podataka. Prema kultnoj fotogafiji, koju je načinio Radoslav Ranisavljević Žika Lija, ova česma je postavljena1965. godine kao zamena za raniju pumpu, koja je bila na tom mestu. Ova česma je više godina snabdevala građane pijaćom vodom, a koja je bila iz gradske mreže. Nažalost, i ova česma je neopravdano uklonjena!
Česma sa vodom iz gradske mreže, ul. Nemanjina
23. Česma Zeleni Venac
Za česmu Zeleni Venac u ulici Ante Protića postoji zapis da je bunar kopan polovinom ХIХ veka, te da je bio dubok 180 m. Eksploataciona kolona (cevi) bila je prečnika 63 mm, izdašnost izvora bila je1 litar/sec, a temperatura vode bila je 12 C⁰. Nažalost, i bunar i pumpa koji su tu godinama postojali, zablindirani su, ali se zna da se nalaze na trouglom uličnom prostoru ispred ex Štamparije. Stari smederevci, žitelji ovoga kraja, ovu česmu su još nazivali i „Vlajkovićeva česma“.
Kafana i bioskop Zeleni venac
24. Česma na Adi u vreme postojanja plaže
Opštinska uprava je na početku 50-tih godina donela odluku o izradnji plaže na Adi preko puta Smedereva. Napravljena je drvena zgrada, u čijem je prizemlju bio restoran, a u spratnom delu nalazile su se ženska i muška garderoba. Nešto malo ispred zgrade obavljeno je bušenje, ugrađena je odgovarajuća cev, a onda i postavljena ručna pumpa. Isparena voda iz ove česme imala je žuto-narandžaste tragove, što je ukazivalo na veći procenat gvožđa u njoj. Ljudi su vodu pili samo pri velikoj žeđi, a govorili su da je “teška” za piće. Voda sa čeme korišćena je uglavnom za pranje voća, za prethodno raslađivanje i pranje nogu pri povratku sa plaže. Kada je plaža na Adi prestala sa radom i postojanjem – pumpa je uklonjena.
Plaža na Adi 50-ti i 60-tih
25. Česma kod Železničke stanice
Prema saznamnjima iz Elaborata o smederevskim javnm česmama, Direkcije za UGZ, ova česma se snabdevala vodom iz arterskog bunara kod Crkve Sveti Đorđe. Praktično tu je dovođena “živa” voda, što je utvrđeno pilikom sanacije ploče bunarske šahte 2001.godine. Ta česma odavno ne postoji. Na tom mestu je sada česma sa vodom iz gradske mreže.
Česma kod Žel. stanice povezana na gradski vodovod
26. Česma Opštinska vaga, odnosno Donja Vaga na Kalemegdanu
Smederevo je u XIX veku bilo znаčаjno trgovаčko mesto, а nаročito po izvozu žitаricа. U donjem delu vаroši nаlаzilа se pijаcа, nа kojoj se, pored druge robe, merilo i žito. Ova pijaca je nastala preselenjem prve stočne pijace od Okružnog suda na prostor „Kalemegdana“, na kome se danas nalazi Megamarket „Aman“ (ranije„Roda“). Tu je bila izgrađena Opštinska vaga, pa su ovu novu pijacu smederevci nazvali „Donja vaga“. Na toj pijaci bila je izgrađena česma sa alovom za napajanje stoke, koja više ne postoji.
Prema saznamnjima iz Elaborata o smederevskim javnim česmama, Direkcije za UGZ, ova česma se snabdevala vodom iz arterskog bunara kod Crkve Sveti Đorđe. Praktično tu je dovođena “živa” voda, što je utvrđeno pilikom sanacije ploče bunarske šahte 2001.godine.
Stočna pijaca na Kalemdanu, kod Donje vage dge je bila pumpa
27. Česma kod Pistaništa. odnosno Šojkine zgrade
Zelena površina kod Šojkine zgrade na kojoj je bila pumpa
U Šojkinoj zgradi je danas Turistički savez Smedereva. Između dva Svetska rata u njoj se nalazio prvo hotel, a onda kafana “Takovo”. Nakon II Svetskog rata u prizemlju je bio prvi Zavod za Socijalno osiguranje, a od 1959/60. godine i prvi Omladinski dom. Velikom broju smederevaca ova česma je ostala u sećanju kao prvo mesto za pijenje vode, umivanje i pranje nogu, nakon povrataka sa plaže u Adi. Naravno, na toj česmi mnogi putnici za Kovin i iz Kovina pili su ili uzimali vodu za put. Ova česma je pre par godina uklonjena.
Zelena površina kod Šojkine zgrade na kojoj je bila pumpa
Smederevo, kao grad bogat vodom, još u nedavnoj prošlosti imao je puno česama, od kojih je veći broj sačuvan i do danas, te su neke još uvek značajane kao izvori pijaće vode. Međutim, ima česama koje su potpuno zapuštene, ili uništene bez tragova, te se samo po sećanjima starijih smederevaca pominju i navode kao zbačajna mesta za pojedine delove grada. Ne sme se smetnuti s’uma da su upravo česme, po svom položaju, obliku i značaju izuzetno pogodni elementi preko kojih se, možda više nego i preko drugih, uspostavlja taj željeni kontinuitet i trajanje. U ovom našem podneblju česma je jedan od onih retkih objekata, čije se postojanje i izgled mogu logično i bez velikih teškoća ugraditi u nove gradske trgove, skverove i parkove. One bi čak, i sa veoma skromno oblikovanim vrednostima i jasnom funkcijom, mogle da budu prepoznate i prihvaćene kao prirodni deo ambijenta i ujedno živi trag prošlosti za koji nas vezuje bezbroj ličnih uspomena i sećanja.
Građu sakupio i uredio Nikola Tasić Cale
Izvor: SDCafe