Info Naše priče
11.11.2015.

Dunavske ribe kao izvor zdravlja

F5452876575fb1de1d2fd69707000a82

U našim vodama: Dunav, Jezava, Morava, kanali, bare i potoci, živi oko 60 vrsta riba, ali su najčešće zastupljene i poznate sledeće vrste riba : šaran, karaš, sabljarka, deverika, kesega, crvenperka, mrena, krkuša, skobalj, bucov, jaz, klen, karapatka, bodorka, čikov, badelj, som, manić, zeleni karaš, linjak, smuđ, bandar, vretenar, grgeč, peš, jegulja, moruna, jesetra, kečiga, štuka, tostolobik, amur i dr.

Kada se govori o klasama ribe, najvažniji kriterijum je kvalitet mesa te ribe, sadržaj masti, odnosno ulja, sadržaj kostiju, mesto staništa i način zivota te ribe. Nekoliko vrsta riba predatora, ili grabljivica imaju najkvalitetnije meso, jer se najčešće hrane drugim manjim vrstama ribe. One inače i žive u čistijim tekućim vodama reka i jezera. Te vrste riba spadaju u I-klasu (Smuđ, Som,...).  Neke vrste riba koje se hrane florom i faunom u vodi, imaju nešto niži - srednji - kvalitet mesa, i ako žive u relativno čistim tekućim vodama reka i jezera. Ove vrste riba spadaju u II-klasu (Šaran, Mrena,...). Veliki broj vrsta ribe ima stanište u mirnim, netekućim vodama, žive u muljevitim i travnatim vodama (jezera, bare, kanali) hrane se relativno lošijom hranom, te im je zbog toga i kvalitet mesa još niži. Ribe iz ovih vrsta svsratavaju se u III-klasu, ili u ribarskom žargonu-„bela riba“ (Karapatka, Bandar,...). Ove klase riba određuju i cenu po kilogramu, tako da je najskuplja riba iz  I-klase, dok je najniža cena ribe iz III-klase. 

Ne postoji neka čvrsta podela ribe prema kvalitetu mesa, ali u principu ribe se mogu podeliti na one sa suvim (posnim) mesom, i one sa debelim (masnim) mesom. U ribe sa posnim mesom svrstavaju se smuđ, štuka, vretenar, bucov,... a u ribe sa masnim mesom svrstavaju se som, kečiga, mrena, tovljeni šaran,.... U našim krajevima riba nije baš omiljena prehrambena namirnica. Kod velikog broja ljudi riba izaziva odbijanje zbog prisustva većih i manjih kostiju u mesu ribe, a kod nekih ljudi i sam miris ribe izaziva nesimpatije. Iako je meso štuke lepo i belo kao kod smuđa, nerado se jede zbog većeg sadržaja sitnih kostiju u mesu. Iz istog razloga ne jede se rado ni mrena, ni karapatka, ali i sve ribe iz III-klase. Riba koja se najrađe i najslobodnije konzumira u našim krajevima jesu  som, smuđ, kečiga i delimično tzv. divlji šaran.

U ranijem periodu ribarenja, ribari su lovili i prikupljali veće količine kečiga, jer se njihova masnoća upotrebljavala u medicinske svrhe. Masnaća iz mesa kečiga koristila se za izradu ribljeg ulja, a daljom preradom izrađivale su se AD- kapi.

Svaki od aktivnih i registrovanih ribara imao je obavezu da godišnje preda Ribarskoj Zadruzi 1000 Kg ribe u svim klasama, naravno u odgovorajućoj proporciji. Bila je moguća i konverzija u određenim klasama. Svojim viškovima – ulovima ribar je  mogao slobodno da raspolaže. Kasnije je ta godišnja norma za predaju ribe Zadruzi podignuta na 1500 Kg. 


Nekada su u Dunavu ževeli i rakovi i školjke

U jednom dužem periodu vremena, nakon osnivanja Smederevske Ribarske Zadruge 1948. godine, pa tamo do kasnih 60-tih godina, ribari su često u nastupu veće žeđi, pili vodu iz Dunava, jer je voda u njemu bila neuporedivo čistija od ove danas! Ostalo je zapisano da je stari smederevski ribar Draga Calion, tada kuvao jednu od najboljih i najukusnijih ribljih čorbi, za koju je vodu loncem zahvatao direktno iz Dunava.

U tom periodu dunavska voda nije bila značajno hemijski zagađena, te se govorilo da je ćista! Znak da je dunavska voda bila nezagađena bio je taj, što su se tada mogle izlovljavati velike količine kečiga, koje inače traže čistu rečnu vodu. U to vreme, kada Dunav nije bio pregrađen na dva mesta na Đerdapu, ribari su povremeno svojim mrežama izlovljavali i jegulje, pa čak i jesetre i morune! 

Isto tako, tada je u dunavskoj vodi bilo puno rečnih rakova i školjki, koji inače za svoj život, razvoj i opstanak zahtevaju, takođe čistu rečnu vodu. 




 

 

Nekada je važilo pravilo da ribu valja jesti u mesecima koji u nazivu nemaju slovo R: maj, jun, jul i avgust. Od septembRa pa do apRila, slobodno se mogla naći na trpezi. Ova narodna mudrost nastala je pre svega u mestima u kojima se ljudi nisu bavili ribolovom, već se riba dovozila i kupovala na pijacama. Naime, riba spada u lako kvarljive namirnice. Posebno se kvari leti, u vreme velikih vrućina. 

U Smederevu se to pravilo nikada nije ustalilo. Dunav, Velika Morava, bare na Adi, a nekada i Jezava, pre zatrpavanja, dok je još bila reka, davali su ribarima mogućnost da u svako doba godine, ako im vremenski uslovi dozvole, love svežu ribu.

Riba u našoj ishrani neopravdano je zapostavljena. Čak i Smederevci, iako žive kraj Dunava, nemaju naviku da na trpezu stave ribu, osim ako nije vreme verskih praznika i postova. 

Razne vrste ribe mogu da se kupe po različitoj ceni, a većina lekara tvrde da su one mnogo bolje nego meso i mesne prerađevine.,koje mogu koštati ne samo para, već i zdravlja.

Kakvu ribu izabrati  
Riba od koje se priprema jelo treba da bude živa. Mnogi izbegsvaju ribu zbog toga što treba da je čiste. Domaćice često kupuju već očišćenu ribu, ili pipremljne kotlete. Treba biti oprzan! Prodavci ribe, znajuči za ovu slabost nekih kupaca, često pribegavaju lukavstvu, pa uginulu ribu očiste, iseku i tako pripremljenu prodaju.

Kako prepoznati svežu ribu
Sveža riba ima bistre oči. Ukoliko vidite da riba ima zamućene oči, znajte da nije sveža. Sveža riba ima čvrsto meso. Dovoljno je da je samo malo pritisnete. Ako se pritisnuto mesto vrati u prvobitno stanje, riba je sveža, a ako ostane udubljenje, znajte da je ta riba ustajala. Na isti način može se proveravati i svežina ribljih kotleta, jer istini za volju, neće vam svi prodavci poturati uginulu ribu. 
Sveža riba se može prepoznati i po svetlo crvenim škrgama. Ako su škrgre tamno crvene i da prelaze u bordo, riba sigurno nije sveža. Svežoj ribi krljušt se puno lakše skida, pa je dovoljno da noktom zagrebete kod repa i procenite. Sveža riba nema neki neprijatan miris.

„Riba čuva srce“- čućete od zagovornika većeg korišćenja ribe u ishrani. Meso ribe sadrži mnogo korisnih sastojaka i odličan je izvor biološki vrednih proteina, vitamina rastvorljivih u masti i minerala. Ima visoke nutritivne i biološke vrednosti, jako je svarljivo.

Meso ribe je svarljivije od drugih vrsta mesa, jer je mišićno tkivo sastavljeno od nežnih mišićnih vlakana. Zato se lako i brzo priprema, a varenje u digestivnom taraktu traje od 2 do 3.5 sata, za razliku od mesa kopnenih životinja, čije varenje traje od 3,5 do 5 sati!

Osim toga, meso ribe ima nizak sadržaj holesterola (od 50 do75 mg na 100 gr.). Ribe su odličan izvor mineralnih materija, i to najviše fosfora, kalijuma, kalcijuma, natrijuma. U mesu ribe su prisutni i proteinska kiselina, i vitamini A, B1, B2, D, E и K. 

 

Riblje ulje i u čemu je njegova tajna ?

Istarživanja sprovedena u Austaraliji pokazala su da korišćenje kapsula sa ribljem uljem nije uticalo na faktore zgrušavanja, što je naučnike navelo na tumačenje da pored masti, riba sadrži još i neke sastojke koji poboljšavaju faktore zgrušavanja.

 
Petar uzima riblje ulje radi zdravlja i imuniteta

Unošenjem masne ribe menjaju se osobine krvnih pločica, tako da se ne mogu grupisati i formirati nepoželjne ugruške. Kad uzimate riblje ulje, vaši trombociti (krvne pločite) oslobađaju mnogo manje supstance, zvane tromboksan, koja podstiče trombocite da se grupišu.

Riblje ulje pouzdano poboljšava zdravlje dece, od najranijeg doba, ali i odraslih osoba. Odraslima pomaže u pouzdanom smanjenju holesterola, u zaštiti rada srca i krvnih sudova, i prevenciji srčanih i moždanih udara. A deci, koja rastu i razvijaju se, riblje ulje pomaže da pravilno fizički o mentalno napreduju. Sportistima i svima koji puno hodaju, važni su zdravi zglobovi, pa kašika ribljeg ulja dnevno, može da napravi čudo. Riblje ulje takođe, dosta pomaže i u smanjenju simptoma kod astme izazavane fizičkim naporoma, jer smanjuje suženje disajnih puteva, a samim tim i korišćenje lekova.


Nikola Tasić Cale

Izvor: SDCafe

Komentari

Missing
Sajdzo 2018
19.03.2018.
Ne treba jesti ribu jer od nje raste rep!. P:Sajdzo 2018.
Plusic 1 Minusic 3
Missing
shampion
03.07.2016.
Odlican tekst...ali zasto je plotica jedina okrenuta na desno?
Plusic 1 Minusic 1
Missing
saallee
02.07.2016.
BRAVO za mog izvornog Smederevca...Vec nas je navikao na ovakve bisere i sa nestrpljenjem cekamo sledece...Jos jednom- bravo g, Cale !!!
Plusic 3 Minusic 1
Missing
baka kokice
13.11.2015.
Lepo i korisno, riblje ulje sam i ja pila kao Petar svako jutro. Sto se tice kostiju kod riba i odbojnosti ljudi prema tome treba samo otici u pravu ribarnicu gde ce vam prodavac ocistiti ribu a i isprziti tako da kostiju tako reci nece ni biti.Generacijsko bavljenje ribolovom kao i priprema raznih jela od ribe je karakteristika ribarnice na pijaci koju vecina nasih sugradjana poznaje kao Bracinu , a sada je to ribarnica malog Kesege.Hvala druze za ovu poucnu i vrednu pricu.
Plusic 9 Minusic 1
Missing
Pera školski
12.11.2015.
Bravo Nikola,potrebno je da se zna da Jesetra i Moruna nisu stalni u stanistu Dunava,njihovo stanište je Crno more.To su krupne ribe i do 150 kilograma težine.One u Dunav dolaze da se mreste.Medjutim posle izgradnje hidroelektrane Djerdap njih jednostavno u ovom delu Dunava nema. Svaka čast Cale odličan tekst i fotografije.
Plusic 10 Minusic 0
Missing
djema
11.11.2015.
Poucno.Hvala.
Plusic 16 Minusic 1
Dodaj komentar
A64f651333b5f12be4329a94b51b8bd6
Naše priče
09.01.2020.
Smederevski arhitekta Živadin Milošević Žilic, džentlmen, vrshunski sportista, veslač i plivač, rođen je 30. avgusta 1942. godine u Smederevu, od oca Milorada i majke Nadežde, rođene Pirivatrić...
B1521928ad96a30990aad5d480dfb57b
Naše priče
22.11.2019.
Na samom kraju XIX veka, ili početkom XX u Smederevo je došao deo velike familije Mirković iz Carevca. Naselje Carevac je naselje u Srbiji u opštini Veliko Gradisšte u Braničevsko...
8b91e1405f3d7b272b62d19f68fb0a10
Naše priče
15.08.2019.
Leposava Glavonić rođena je 1935. godine u Smederevu, pod devojačkim prezimenom Pavlović. Osnovnu školu i gimnaziju učila je i završila u Smederevu. Studirala je na beogradskom Filolo&sc...
341e4a28a1d8a2bd3c3ec21be6a09029
Naše priče
03.06.2019.
 „Zelena aždaja“ je dizalica- kran (Der Kran-nemački, The Crane-engleski), koja je jedina (pre)ostala u Staroj smederevskoj luci od nekadašnje tri Ganz dizalice. Portal SDCafe ...
25963fab68452e0351e93a594b66645b
Naše priče
18.03.2019.
U ovoj 2019. godini navrašava se deset godina od smrti  proslavljenog smederevskog književnika, scenariste, novinara, pa i glumca  Živorada Žike Lazića. Godine 2017., 23. aprila ot...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
63d30f79e33ab54dd9466622fc739c10
Poslao: Creativo_Photo.Fun Pošalji fotografiju
Anketa
Šta po vašem mišljenju najviše utiče na povećanu zagađenost vazduha u Smederevu?
Železara Smederevo
Kotlarnice
Saobraćaj
Vazduh u Smederevu nije zagađen
Sve ankete
Ukupno odgovora: 362
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300