Koja vam je prva asocijacija kada čujete „smederevski sport“?! Iz mog ugla : neorganizovanost, nestručnost, javašluk, sujeta, neznanje…
Da li imate informaciju koliko sportskih klubova egzistira na teritoriji Grada Smedereva? Da li Vam je poznato kolika novčana sredstva za sport izdvaja Grad Smederevo na godišnjem nivou? Da li su vam poznati načini i kriterijumi raspodele finansijskih sredstava? Da li vam imate saznanja ko je resorni član gradskog veća za sport?
Zatim slede pitanja: Zašto nema smederevske dece medju članovima seniorskih ekipa? Zašto deca plaćaju troškove takmičenja? Zašto su tribine prazne? Zašto mora sve po „džepu roditelja“? Zašto…
Pitanja je mnogo, para je vazda malo, a roditelji i dalje nose najveći deo „tereta“.
Možda vam ove informacije i nisu od bitnog uticaja jer pored svakodnevnih obaveza u pronalaženju načina da se preživi i ova 2016. godina, verujem da vas ovo previše i ne interesuje. Ali, kada malo bolje analiziramo činjenice, mišljenja sam da bi ove informacije i te kako mogle da imaju uticaja i na vaš život. Posebno sa aspekta uštede kućnog budžeta.
Dakle, da se ne lažemo! Sport je u današnje vreme postao privilegija bogatih! Većina roditelja nema mogućnosti da svoju decu upiše u neki od sportskih kolektiva. Članarine su previsoke za današnje uslove, sportska oprema takodje iziskuje dosta novca, politički i drugi uticaju odlučuju o stvarima koje se dešavaju i na terenu i van njega. Kada je o tome reč, dotakli smo samo dno.
Iz ugla roditelja, sve ove činjenice mogle bi da imaju uticaja na vašu odluku o tome, u kom klubu trenira vaše dete, koja su njegova prava i obaveze, kao i informacije šta je danas besplatno, a šta nije? Ovim tekstom pokušaću da vam otvorim samo neke delove „pandorine kutije“, a u narednim objavama imaćete priliku da uvidite trenutno stanje sporta u Smederevu kao i sve njegove dobre i loše strane. Ovaj tekst predstavlja samo uvod u temu koja je od velikog značaja za decu i mlade u Smederevu.
Nažalost, Smederevo je i pored svih hvalospeva lokalnih političkih poltrona daleko od „sportskog grada“ kako nam to prikazuju u medijima. I pored svih infrastrukturnih uslova koje Smederevo poseduje, mi smo i dalje kilometrima daleko od brojke od 15.000 sportista koju nam serviraju, misleći da je narod zbog svih teškoća toliko zakržljao, da ne ume da vidi i prepozna razliku izmedju 15.000 i 5.000 hiljada?! Previše su nas potcenili kao i mnogo puta do sada.
Pre nekoliko dana pročitao sam naslov u lokalnim novinama (koje inače finansira gradska vlast), „Za bolji smederevski sport“?! Prvo pomislim da se ne daj Bože nisu udružili sportski klubovi, da su prevazišli lične interese i sujetu, a sve u cilju da deci i mladima Smedereva pruže da uživaju u čarima sporta?! Ali, na njihovu sreću, a našu nesreću, nisu. U nastavku teksta pročitah da je Skupština grada Smedereva usvojila „Program za razvoj sporta za period 2015-2018“ (inače, Vlada RS je još decembra 2014. usvojila Nacionalnu strategiju i Akcioni plan). Iako je bilo predvidjeno da lokalne samouprave usvoje lokalnu strategiju u roku od 6 meseci ili u roku od godinu dana u ovom slučaju, mi smo i ovde pokazali koliko nas sport i budućnost sporta zaista „interesuje“.
Zatim sledi deo teskta iz kog razloga iznova ponavljam asocijacije sa početka teksta: neznanje, nestručnost…
U jednom delu teksta se kaže: „Zato i ne čudi što su u prvi plan, kada je reč o smederevskom Programu za razvoj sporta za period 2015-2018, istaknuti ISTI CILJEVI iz Nacionalne strategije“?! To je inače izjavio prvi čovek Saveza Sportova Smederevo, Miloš Milosavljević, u tekstu pomenut kao jedan od velikog broja „stručnjaka“ koji su učestvovali u izradi ovog programa. Takodje je pomenuto da je izrada Programa trajala 4 meseca?! Što će reći, posle 120 dana „efektivnog danonoćnog rada“ na kraju dolazimo do toga da smo prepisali SAMO ciljeve i ko zna šta još, jer dokument nije moguće pronaći ni na sajtu Grada Smedereva niti u štampanom obliku. Za sada nemamo informaciju ko je sve od „stručnjaka“ sačinjavao radnu grupu koja je donela ovaj program, i da li su se uopšte i sastajali, da li su još nekoga uključili, konsultovali…
Da napomenem da sam prvi put, kao i većina vas, saznao za izradu ovog programa tek sada kada je usvojen, iako je u priručniku izdatog od strane resornog ministarstva propisano da se putem medija obavesti šira javnost radi podnošenja predloga za radnu grupu i sl. O sprovodjenju javne rasprave da i ne govorimo. Očigledno da su oni sami procenili da niko nema šta da kaže, doda, predloži kada je reč o ovoj temi. Bitno je da smo prepisali tamo neki „tudji program razvoja“, jer pobogu, zašto bi se mučili kada je to već neko napisao, a i onako to predstavlja samo „mrtvo slovo na papiru“. Strategije, Akcioni planovi, programi, akti….sve to predstavlja samo „ukrasni papir“ za narod, jer i pored onoga što piše u tim aktima, i dalje će se nastaviti po starom sistemu, onako, „ispod žita“.
Kako biste stekli poverenje o onome što ću ovde objavljivati, pokušaću da vam „slikovito“ prikažem kako „MI“ trošimo „NAŠ“ (budžetski novac) za finansiranje sporta u Smederevu. Krenućemo od manje popularnih sportova kod nas koji naravno dobijaju i manje iznose iz gradske kase.
U pitanju je stonoteniski klub „Smederevo“ iliti, muški stonoteniski klub „Smederevo“. Naime, račun ovog kluba je u blokadi od 2013. godine u iznosu od 177,683,75 dinara! Nije veliki iznos, ali su odgovorni u stonoteniskom klubu odlučili da je bolje da tako ostane, evo već 3 godine. Naravno, to nije presedan. Većina klubova bude u blokadi u nekom periodu. Medjutim, ovde je interesantno to, da je ovom klubu i dalje uplaćivan novac iz gradskog budžeta i tokom 2013. i 2014. i 2015. i 2016. godine?! Sada se postavlja pitanje! Kako je, i na koji račun vršena uplata novčanih sredstava iz budžeta grada?! Očigledno da novac nije uplaćen na ovaj račun koji je blokiran na osnovu prinudne naplate. Ko je ta ili taj, koji se oglušio o zakonskim propisima i svesno izvršio krivično delo?!
Ovo je samo jedan od niza primera na koji način funkcioniše finansiranje sporta u Smederevu. Sada će „dušebrižnici“ i „dobronamernici“ da komentarišu kako je ovo normalno jer se to dešava i u Beogradu, Vranju, Čačku… Da li to može da bude odgovor na ovo pitanje?! Da li treba dozvoliti nesposobnima da vode sportske klubove, i da te iste klubove zadužuju na ime društvenog novca, i da pritom, taj isti novac koriste za svoja lična potkusurivanja?!
Do narednog čitanja sportski vas pozdravljam.
Autor: CoachNI