Vašar na Carini održava se svakog 4. jula. I danas, tradicionalno, vašaruje se. Dok se po Srbiji sabori organizuju na Malu Gospojinu, Svetog Iliju, u sećanje na proboj Solunskog fronta, kod nas se praznuje na 4. juli – Dan borca, praznik ustanka naroda Jugoslavije. Nekada državni, sada vašarski praznik.
Ove godine, i nekoliko ranije, vašar je imao predpremijeru. Počeo je još pre pet dana, koliko već traje audio tortura poštenog građanstva. Nepodnošljiva buka sa Carine, u decibelima iznad dozvoljene granice, juri ka gradu. I tako danima.
Građani, koji imaju kuće u okolini vašarišta, nemaju mira ni sna. Osim što im zaglušujuća galama i iritirajuća eksplozija zvukova zabavnog parka i treš muzike remeti život, kuće su im i bukvalno zarobljene tezgama.
„Vrhunac bezobrazluka – kaže prodavac ispred moje kuće- 'ću vam ostavim prolaz između dve lutke, samo pomaknete i prođete" – požalila se sugrađanka na svom Fejsbuk profilu.
Trgovci su nemilosrdni i bahati kako bi se dokopali mušterija.
Na tezgama i po zemlji prostire se najrazličitija roba . Od bofl pamuka-tri tangi za sto dinara, naočara za vid svih dioptrija, šerpa i lončića, svetlećih igračaka bez upotrebne svrhe, kauča, prozora, baštenskih garnitura, do vampirskih zuba, roze šećerne vune upitne jestivosti… A nadomak hrama Svetog Luke, apostola, prodaju se plastične ikone Bogorodice sa lajt-šou lampicama… Disko-sveci!
Svet se zaputio odasvud. Snajke se uparadile, ubadaju štiklama u svežu zemlju, povele svoju i decu iz komšiluka, čak i starci “jednogodišnjaci“, što izlaze samo 4.jula, došli da vide „šta ima“. Skupila se svetina sa svih krajeva ovdašnje opštine, a i susednih ruralnih predela.
I Komunalna policija je tu, istina, paradira. U uniformi i civilu. Često se „civili“ mogu videti kako pauziraju ispod neke od šatri gde se upravo skidaju vrući prasići sa ražnja ili komada jagnjetina. Imaju i oni dušu.
Zabavni park je epicentar vašarskog pakla. Ako zanemarimo atak na sluh i psihu, prašina sa ringišpila i sudar-kola nadire pod šatore gde se jede i pije za sve pare. Oznojeni đilkoši se opustili ispod skoro pa vakumiranih šatri, lepe im se prsti za pečenje i pevaljke. A one, mlade, neke možda i ispod granice punoletstva i polugole. U skorije vreme hit su trbušne plesačice. Nastupaju u kavezima, ili na otvorenom. Penju se na inventar i na goste. Za malo mešanja još nerazvijenim kukovima, novčanice dobijaju na ruke, u grudnjake i gaćice.
A nekada, vašar je bio gospodstvena svetkovina!
Na panađure se išlo kao na slavu, održavali su se za verskih praznika u crkvenim portama ili manastirskim dvorištima. Ljudi su se vozili fijakerima, oblačili najsvečanija odela, gospođe pokazivale u novim haljinama i šeširima. Na vašaru su se rađale ljubavi, dogovarali poslovi i svadbe, gazde i činovnici pokazivali društveni uticaj a mladi parovi svoju novorođenu decu, po prvi put.
Nekada…
Izvor: SDCafe