Info Naše priče
26.01.2015.

Šta je Železara, gde se, šta se i kako tamo radi?

00dd793a333b859016a3a1c61abc93b9

Železara je u suštini integralna fabrika za proizvodnju gvožđa i čelika, i dalje  za preradu tog čelika u toplo valjane predtrake, toplo valjane trake u koturu, u tablama (paketi), kao i slitovan (razrezan) lim u koturu, zatim u dekapirane toplo valjane koturove, hladno valjane trake u koturu, u tablama (paketi), kao i slitovan (razrezan) lim u koturu, i konačno u kalaisane trake u koturu i u tablama (paketi).


Železara : Aglomeracija, Visoke pćei i Čeličana u fokusu


Železara : Hladna i Topla valjaonica i Čeličana u fokusu


Smedervska Železara zauzima površinu 450 hektara i pruža se između dva sela: od Ralje do Radinca. Ima izvanredan prostorni položaj: sa južne starne u blizini joj je Autoput, odnosno koridor 10, a sa severne strane u blizini joj protiče Dunav, odnosno  koridor 7. Osim toga Železara ima i odličnu konekciju na železnički transport. 

Za izgradnju Nove Železare u Smederevu, odnosno u Srbiji, u političkom i društvenom rukovodstvu Jugoslavije, početkom 60-tih godina (opravdano) bili su: Slobodan Penezić Krcun i Miodrag Čeperković Čeper. Otvarači radova i uteljimivači izgradnje odnosno, oni koji su „ukopali prvi ašov“ za izgradnju Železare, 15. maja1964. godine bili su: Svetozar Vukmanović Tempo i Jovan Veselinov.
 

SARTID, skraćeno od Srpsko Akcionarsko Rudarsko Topioničko Industrijsko Društvo, kao fabrika osnovano je 20. februara 1913. godine.

Železara Smederevo zvala se fabrika posle Drugog svetskog rata, od 1946.godine. Rudnici i Železara Smederevo, nastaju od fabrike Železara Smederevo, 1960.godine. Godine 1962. doneta je odluka o izgradnji Nove Železare na lokaciji u Radincu, a kamen temeljac položen je 15. maja 1964. godine. 

Metalurški kombinat Smederevo, skraćeno MKS, nastao je 1969.godine.
SARTID - sa godinom osnivanja -1913. vraćeno je 1992. godine, pa tako nastaje  SARTID 1913.
Koncern crne metalurgije SARTID a.d. nastao je 1997.godine.

US Steel Serbia d.o.o.  postao je 12. septembra 2003.godine, kada je Američki US Steel kupio 
SARTID a.d. Smederevo. Železara Smederevo d.o.o. registrovano je 10. februara 2012. godine, kada je Američki US Steel prodao Železaru Vladi Srbije.

Železara, koja je godinama bila najveci izvoznik iz Srbije, pored domaćeg tržišta, plasira proizvode na tržištima bivše Jugoslavije, u Evropi i u 60 zemalja širom sveta.

Radi tehničke korektnosti treba da se kaže da je Srpski- Železara = Iron- Engleski i da je Železara (Iron) kompleks sa više pogona za proizvodnju Gvožđa i Čelika! Dakle, to je „velika fabrika“.

Isto tako, zbog elementarnog saznanja treba da se kaže da je Gvožđe legura železa i ugljenika, sa procentom ugljenika od 2,1 - 6,67%, a da je Čelik legura železa i ugljenika, sa procentom ugljenika manjim od 2,1 %.

Proces proizvodnje u ovoj fabrici sprovodi se u dva tehnološka dela: primarna proizvodnja i finalna proizvodnja. Osnovni pogoni za proizvodnju gvožđa i čelika u Železari, u primarnom delu su: Aglomeracija, Visoke peći i Konvertorska čeličana, a u finalnom delu su: Topla valjaonica, Hladna valjaonica i Beli limovi (Šabac). Tu su još Krečana Kučevo i Luka Smederevo, koji čine sastavni deo proizvodnog procesa.

U Aglomeraciji (Sinter Plant) se priprema ruda, koks i kreč za rad Visoke peći.


Aglomeracija
 

Tehnoliški proces pripreme sirovina za ulaganje u Visoku peć sprovodi se preko postrojenja za Prijem sirovina, Pripremu sirovina i Sinterovanje. Sama imena govore šta se u kom delu, i kako izvodi, dakle prihvatanje sirovina, usitnjavanje i prosejavanje rude gvožđa, da bi se na kraju obavilo  i njeno sinterovanje.

Za proizvodnju 1 tone sirovog gvožđa potrebno je da se obezbedi ca. 3 tone rude gvožđa. koksa i kreča! Ulaganje rude gvožđa, koksa i kreča u Visoku peć sprovodi se u odnosu ca. 2/3 : 1/6 : 2/6. 

U Visokim pećima (Blast Furnace) se proizvodi sirovo gvožđe. 

 

Visoke peći
 

Gvožđe može da bude Sivo gvožđe i Belo gvožđe. Kod Sivog gvožđa Ugljenik je sa Fe-om vazan u obliku lamelarnog grafita, dok je kod Belog gvožđa Ugljenik sa Fe-om vezan u obliku cementita. 

Sirovo gvožđe u Visokoj peći dobija se kada se gvozdena ruda prerađuje redukcijom. Redukcija se obavlja direktno pomoću ugljenika iz koksa upotrebljenog kao gorivo. U našoj Visokoj peći odvija se proces proizvodnje uglavnom belog gvožđa zbog kasnije prerade u čelik, koje se u metalurškom žargonu naziva belo sirovo gvožđe. Ono drugo, sivo gvožđe, koje se kasnije koristi za livenje, u metalurškom žargonu naziva sivo sirovo gvožđe. 

Proces proizvodnje sirovog gvožđa u Visokoj peći ostvaruje se preko tehnoloških celina: priprema zasipa, injektiranje ugljene prašine, piprema lonca za gvožđe i priprema lonca za šljaku. U procesu
proizvodnje sirovog gvožđa u Visokoj peći razvijaju se temperature od 1200° C, pa do 1800°C.
Kada su obe Visoke peći u normalnom radu, mogući kapacitet proizvosnje je ca. 2,2 miliona tona kvalitetnog Sirovog gvožđa godišnje.

U Konvertorskoj čeličani (Steel  Mill) se proizvodi -"pravi" čelik.

 Konvertorska čeličana-Slika1   
  
Čelik se razlikuje od gvožđa prema sadržaju ugljenika. Čelik ima sadržaj ugljenika - manje od 2,1% Inače, Čeličana (Steel Mill, Steel Plant) je samo jedan pogon za proizvodnju - za "pravljenje" čelika iz gvožđa.

Proizvod čeličane-Izliveni čelični slab                     
                

Čelik se dobija iz belog sirivog gvožđa oksidacijom suvišnih primesa C, Si, Mn, P, S, koji se izdvajaju u obliku šljake i gasova. Oksidacija primesa iz belog sirovog gvožđa vrši se indirektno, preko oksida FeO, koji se najpre obrazuje, a zatim on posreduje oksidaciji C, Si, Mn, P i S. Prizvodnja čelika obavlja se LD postupkom u konvertorima, a nju čine priprema gvožđa i uloška, proizvodnja čelika, livenje čelika i vatrostalstvo. Konačni proizvodi na Konvertorskoj čeličani jesu Slabovi - Brame, koji služe kao uložak za dalju proizvodnju u Toploj valjaonici. 

Dimenzije izlivenih slabova (debljina, širina i dužina) mogu da budu različite, zavisno vrste čelika i njegovog kvaliteta, ali za ilustarciju evo jedne: 250 mm X 600 mm X10 m.
Vrste čelika koje se proizvode su: Konstruktivni čelici, Niskougljenični čelici i Mikrolegirani čelici.

Kad je Kovertorska čeličana u normalnom radu, mogući kapacitet proizvodnje je ca. 1,75 milion tona kvalitetnih slabova godišnje.

U Toploj valjaonici (Hot Strip Mill) se proizvode-"prave": toplo valjane predtrake, toplo valjane trake u koturu, u tablama (paketi), kao i slitovan (razrezan) lim u koturu.

 Topla valjaonica-Predpruga  
  

Topla valjaonica-Zarvršna pruga

Toplo valjanje je tehnološki proces obrade metala plastičnom deformacijom, pri čemu se zagrejanom slabu, propuštanjem kroz okrećuće valjke, smanjuje presek; debljina se smanjuje, širina se neznatno povećava, dok se dužina zanačajno povećava, jer materijal uglavnom odlazi u pravcu dužine. Svako prevođenje slaba kroz valjke naziva se provlak. Po jednoj od teorija obrade metala plastičnom deformacijom, ono je u suštini elementarno kovanje metala, pa se integrisanje beskonačno velikog broja kovanja  naziva - valjanje.

Proces toplog valjanja slaba sprovodi se sa njegovim predhodnim zagrevanjem na temperaturu od 850°C do 1250°C. Toplo valjanje lima  sprovodi se uglavnom sa dva zadatka. 
Prvi je da se da se slab zagreje na potrebnu tenperaturu, da se izvalja-stanji na prethodnu debljinu, da se zatim izvalja na konačnu debljinu, i da se namota u kotur, koji će se kasnije koristiti kao ulažak za dalju preradu u Hladnoj valjaoanici.
Drugi je da se slab zagreje na potrebnu tenperaturu, da se izvalja-stanji na prethodnu debljinu, da se zatim izvalja na konačnu debljinu, i da se namota u kotur, koji će se kasnije, kao uložak koristiti za dalju preradu (Poprečno i uzdužno sečenje) na tzv.Japanskim makazama.

Čelici koji se ovde prerađuju su oni koji su dopremlejeni iz Konvertorske čeličane. Međutim, toplim valjanjem dolazi i do poboljšanja kvaliteta čelika, pa se tako ovde „prave“: Čelici za brodogradnju, Čelici za kotlove i sudove pod pritiskom, Čelici za cevi po API Normama i Mikrolegirani termomehanički valjani Čelici za hladnu preradu.

Dimenzioni asortiman proizvodnje je impresivan, ali se ovde navode tipične dimenzije: Na toplo mogu da se valjaju trake širine od 720 mm do 2050 mm, i debljine od 1,5 mm do 15 mm. Topla traka se namotava u kotur, čiji je unutrašnji prečnik 740 mm, a spoljašnji prečnik 2000 mm, i kome je maksimalna težina 35 tona. Naravno, tu su i table i paketi lima standardnih, ali i različitih dimenziija, već zavisno od zahteva kupaca.
Kad je Topla valjaonica u normalnom radu, mogući kapacitet proizvodnje je ca. 1,5 milion tona kvalitetnih toplovaljanih limova i traka godišnje.


Proizvod Tople Valjaonice: Koturi i paketi         

Tehnološki proces toplog valjanja izvodi se na postrojenjima: Potisne peći, predpruga, završna pruga, Motalice i Makaze za poprečno sečenje - Japanske Makaze, kao i Makaze za uzdužno sečenje -Engleski Sliter.

U Hladnoj valjaonici (Cold Rolling Mill) se proizvode-"prave": dekapirani toplo valjani koturovi, hladno valjane trake u koturu, u tablama (paketi), kao i slitovan (razrezan) lim u koturu

  
Hladna valjaonica   


Hladna Valjaonica


Proces hladnog valjanja toplo valjane trake u koturu sprovodi se bez njenog prethodnog zagrevanja. Hladno valjanje trake u koturu izvodi se na temperaturi od 10°C do 115°C.  Hladnim valjanjem čelik dobija mnogo bolje mehaničke karakteristike, jer se valjanjem ostvaruje ojačanje - očvršćavanje materijala. Hladno valjanje lima sprovodi se uglavnom sa dva zadatka. 

Prvi je da se traka u koturu dekapira, da se izvalja na taraženu debljinu, da se odžari na ČNK, zatim da se izdresira, i onda  seče  poprečno na standardne table lima, ili slituje (razrezuje) u uže koturove. Drugi je da se traka u koturu dekapira, da se izvalja na traženu debljinu, da se odžari u Konti-Žarionici, zatim da se izdresira na DCR-u, i onda pošalje u Šabac u Ogranak Beli Lim radi „pravljenja“ belog lima.

Dekapranje lima je termo-hemijski proces u kome se toplovaljana traka u koturu, tretira sonom kiselinom (u ovom slučaju), naravno u razvodnjenom sastavu. Tom razblaženom i ugrejanom sonom kiselinom obavlja se odmašćivanje, odn. čišćenje površne trake, i na taj način ona se priprema za stanjivanje haladnim valjanjem. Dekapiranje je Francuski izraz za tretiranje metala (trake) kiselinom i nekako se odomaćio kod nas. Međutim, u nekom ranijem priodu taj proces se nazivao  Nemački – Bajcovanje, dok je Srpski naziv za ovakav proces tretiranja metala –Luženje.

       

Hladno valjani koturovi


Tehnološki proces haladnog valjanja izvodi se na postrojenjima: Dekapirnica, Tandem pruga, Žarionica ČNK, Konti-Žarinica, DCR-Dupli dresir stan, Dresir stan, Makaze za poprečno sečenje i Makaze za uzdužno sečenje.

Čelici koji se ovde prerađuju su oni koji su dopremljeni iz Konvertorske čeličane i Tople valjaonice. Međutim, toplim i hladnim valjanjem dolazi i do poboljšanja kvaliteta čelika, pa se  ovde „prave“: Čelici za Emajliranje. Čelici za Pocinkovanje i Čelici za hladnu preradu.

Dimenzioni asortiman proizvodnje je takođe impresivan, ali se ovde navode tipične dimenzije: na hladno mogu da se valjaju trake od 700 mm do 1500 mm. Traka se namotava u kotur, čiji je unutrašnji prečnik 508, 610 i 750 mm, a spoljašnji prečnik 2000 mm, i kome je maksimalna težina 30 tona. Naravno, tu se „prave“ i table i paketi lima standardnih, ali i različitih dimenziija, već zavisno od zahteva kupaca.
Kad je Hladna valjonica u normalnom radu, mogući kapacitet proizvodnje je ca. 1,0 milion tona kvalitetnih dekapiranih i hladnovaljanih limova i traka godišnje.

U Belim Limovima (Tin Plate) u Šapcu se proizvode-"prave": Kalaisane  hladno valjane trake u koturu i u tablama (paketi).

Hladno valjani lim u koturu, koji je tretiran na način kao priprema za preradu u beli lim doprema se iz Smedereva u Šabac. U fabrici Beli Limovi  sprovodi se proizvodnja belih limova preko postrojenja : Konti-Elektrolitičko kalaisanje, Obrezivanje, Tenziono ravnanje i Poprečno sečenje.

            
Proizvod Belih Limova-Kotur i paketi                                       

Čelici koji se ovde prerađuju su oni koji su dopremljeni iz Hladne valjaonice. Međutim, toplim i hladnim valjanjem dolazi i do poboljšanja kvaliteta čelika, pa se tako ovde „prave“ i: Čelici za Kalaisanje, koji dalje služe za hladnu preradu.

Dimenzioni asortiman proizvodnje je takođe impresivan, ali se ovde navode tipične dimezije: na hladno mogu da se valjaju trake od 685 mm do 955 mm, i debljine 0,17 mm do 0,49 mm. Traka se namotava u kotur čiji je unutrašnji prečnik 420 mm, a spoljašnji prečnik 1675 mm i kome je maksimalna težina 18 tona. Naravno, tu su i table i paketi lima standardnih, ali i različitih dimenziija, već zavisno od zahteva kupaca. Kad je fabrika Beli limovi u normalnom radu, mogući kapacitet proizvodnje je ca. 200.000 tona belog lima godišnje.


U Krečani Kučevo se proizvodi - „pravi“ krečnjak za Visoku peć.

Kučevo-Kaona-Prerada krečnog kamena                            Kučevo-Kaona-Separacija krečnog kamena

Osnovna delatnost ogranka je eksploatacija i obrada krečnog kamena. Najveći deo ukupne obrade krečnog kamena, odnosno proizvodnje krečnjaka, namenjen je pogonima Železara Smederevo u Smederevu.


U Luci Smederevo pretovara se sirovina za Železaru.

Stara Luka                                                                          Nova Luka                                                       

Pogon Luka se sastoji iz dve celine: Stare i Nove Luke. Luke su potpuno opremljena postrojenja koje Železara Smederevo koristi za istovar sirovina dopremljenih Dunavom i utovar barži za rečni prevoz proizvoda kupcima. U okviru Stare Luke je i zatvoreno skladište površine 420 kvadratnih metara.

Nova Luka se nalazi u Industrijskoj zoni u Smederevu na 1.111-om km Dunava, pored puta M-24, i auto-puta Beograd-Niš. Dve portalne dizalice (Ganz od 16/27,5 tona nosivosti) rade u 24- časovnom
režimu rada i pretovaruju rudne sirovine iz barži u kamione, koji dalje prevoze teret do skladišta rudnih sirovina u fabrici. Kapacitet Nove Luke je ca. 2,4 miliona tona robe godišnje.

 

VAŽNE NAPOMENE ! 

1) Do 1999. godine u Železari Smederevo, odnosno u tadašnjem Koncernu Crne Metalurgije  egzistirao je  potpuno zaokružen metalurčki proces, tj. vrlo kvalitetan proizvodni program :

* Na bazi hladno valjane trake, kao materijala iz Smedereva, u Vučitrnu (Kosovo i Metohija) postojala je Fabrika pocinkovanog lima. Tamo su se proizvodili pocinkovani limovi u koturu i u tablama, koji su se dobro prodavali, kako na domaćem YU, tako isto i na ino-tržištu.

 * Na bazi toplo valjane trake, kao materijala iz Smedereva, u Uroševcu (KIM) postojala je Fabrika spiralno zavarenih cev. To su bile vidokokvalitetne cevi sa odgovarajućim atestom, koje su se jako dobro kotirale na ino-tržištu.

* Takođe, na bazi toplo valjane trake, kao materijala iz Smedereva, u Gnjilanu (KIM) postojala je Fabrika za izradu radijatora, koji su se dobro prodavali.

2) Isporuka projekata, tehnologije i opreme za Železaru. Može se kazati da ovde zastupljen  veliki broj zemalja Istoka i Zapada. U Primarnoj proizvodnja gde su: Aglomeracija, Visoke Peći i Konvertorska čeličana, zastuljeni su projekti, tehnologije i oprema iz zemalja Istoka; Rusije (ex.SSSR) i dr.
U Finalnnoj proizvodnji gde su: Topla Valjaonica, Hladna Valjaonica i Beli Limovi, zastuljeni su projekti, tehnologije i oprema iz zemalja Zapada; Nemačke, USA, Engleske, Japana i dr.

3) Upravjenje procesom proizvodnje i kontrola veoma su savremeni, naročito u finalnom delu proizvodnje (Topla i Hladna valjaonica i Beli limovi), a sprovodi se kompjuteski – procesnim računarima!


Železara Kompanija kao poslovni sistem
 

Udrugoj polovini 80-tih godina, zbog „prevelikih“ ulaganja u Železaru Smederevo Vlada Jugoslavije (iako nije finansirala, već sama Srbija !) tražila je (pr)ocenjivanje vrednosti, pre svega tehnološke, ali svakako i novčane. Autor ovih redova imao je sreću i zadovoljstvo, da kao dobar poznavalac Tople i Hladne valjaonice, učestvuje u radu Ino-stručnjaka, radi tog (pr)ocenjivanja vrednosti Železaru Smederevo.  

Ino-stručnjaci, odnosno eksperti su bili, najpre predstavnici Londonskog BRITIŠ SLTIL-a, a nešto kasnije i Pitsburškog UEC-a. Pouzdano se zna, jer postoje pisana dokumenta - Izveštaji - da je tada Železara vredela 3.9 Milijardi Dolara! 

Kad se kaže da je Železara (Iron-Engleski) kompanija, onda se misli na zaokruženi poslovni sistem, a ne samo na proizvodnji celika, toplo i hladno valjanih proizvoda i belog lima. Dakle, da bi se obavila proizvodnja u Želazari  u njoj postoji, kao sastavni integaralni deo - Podrška proizvodnji.
Konstantnu i podršku proizvodnje pružaju energetika, enterni transport, održavanje i radionice i inženjering.

Ali, da bi Železara Kompanija kao poslovni sistem mogla da funkcioniše, ona u svom satavu ima i odgovarajuće eektore i elužbe kao što su: finansije i računovodstvo, pravni i opšti poslovi, ljudski resursi, komercijalni poslovi i bezbednost na radu. 
Neazaobilazni delovi za uspešno poslovanje jeste i postojanje adekvatnih stručnih službi kao što su:
zaštita životne sredine, obezbeđenje kvaliteta, snabdevanje, informacione tehnoligije i odnosi sa javnošću.


Kvalitet proizvodnje

Kompanija Železara Smederevo d.o.o. sa pogonima u Smederevu, Šapcu i Kučevu je već godinama poznati proizvođač visokokvalitetnih toplovaljanih i hladnovaljanih proizvoda i belog lima od čelika.
Kompanija Železara poseduje sertifikate dobijene od strane sertifikacionog tela SGS prema sledećim standardima : 
• ISO 9001:2008 - integrisano za Smederevo, Šabac i Kučevo,
• HACCP standardu (Hazard Analyses and Critical Control Point) za proizvodnju belih limova.
Osim sertifikata za kvalitet, Železara Smederevo d.o.o. poseduje i sertifikate za proizvode: 
• Materijal za brodogradnju, 
• Materijal za građevinarstvo, 
• Materijal za kotlove i sudove pod pritiskom,
• AD 2000-Merblatt W0 izdat od RW TÜV.

Visokokvalitetni proizvodi Kompanije plasiraju se u 60 zemalja širom sveta. Zaposleni u Kompaniji Železara Smederevo d.o.o. jako su posvećeni takvoj proizvodnji i svojim ciljevima.


Nikola Tasić Cale
Dipl.maš.inženjer (U penziji)
Stari Smederevac i Železarac

Izvor: SDCafe

Komentari

Missing
n,t.cale
07.02.2015.
Povodom teksta "Smederevo na pjenu od Dunava" ! Ako je i od M. Brkića-mnogo je ! Odkud tolike zluradosti ! Treba spašavati -ono što se treba i mora spašavati. Podsećam gospodu i ine da je država Amerika (Obama) spašavala Ford, i da je Nemačka (Merkel) spašavala Opel ! Hoćete li da i mi bežimo u EU kao kosovski Albanci ?
Plusic 3 Minusic 1
Missing
N.T.C.
01.02.2015.
Filosofu iz SD. Delom ste u pravu, ali...U 80-tim god."Godomin" je bio uspešan ! U Ameriku je uspešno izvozio rakiju od šljiva bez koštica-KEDI, i vino od grožđa bez peteljki-AMBURU ! Sve nas su upropasile Sankcije i nakaradna privatizacija. Hvala na korektnim komentarima !
Plusic 4 Minusic 1
Missing
ЕУ намесник
28.01.2015.
@вилозоф За пољопривреду си потпуно у праву, само што "пресветли" мисли малко другачије, наложено му из ЕУ да штити интересе Јевропе и не повећава извоз у Русију.
Plusic 13 Minusic 4
Hitler
Führer
27.01.2015.
To cu da iskljucim, samo zagadjuje vazduh!
Plusic 12 Minusic 3
Missing
вилозоф из Смедерева
27.01.2015.
Да се не лажемо железара ће увек правити губитке, али је неопходна чак и као таква. За рад и производњу везана су многа предузећа у којима је запослено много радника. А да, та предузећа нису губиташи па ће кроз њихов профит Држава компензовати губитке и још зарадити приде. Оно што не могу да схватим је чињеница да власт (локална) запоставља рудник материјалне добити, не није Туризам (мада није занемарљив), ПОЉОПРИВРЕДУ. Производња хране је примарна делатност Смедерева.
Plusic 6 Minusic 8
Missing
pipi
27.01.2015.
Kamo te lepe srece da nikada nije izgradjena u Smederevu.
Plusic 28 Minusic 6
Missing
Djokara
26.01.2015.
Pazi kako su slike fancy, pola sijalica ne radi i sve je usrano koliko je propalo i staro... Ovo je samo lep ukrasan papir, kao i mnogo toga u toj krsini pred raspadom.
Plusic 11 Minusic 9
Missing
Pera skolski
26.01.2015.
Bravo Cale za tekst i podatke !
Plusic 6 Minusic 3
Missing
bum
26.01.2015.
Bravo za Caleta i za tekst.I pored činjenice da sve ovo što je napisano odlično znam jer sam železarac bilo mi je lepo da čitam ovaj tekst.Tekst je edukativan i informativan i nema veze sa dnevno ili nekom drugom politikom ili sa trenutnom pozicijom fabrike.Dotični "železničar" mora da je ispao iz voza,udario glavom o šinu pa siroma ne zna šta je pročitao i odmah izvaljuje gluposti.Bravo i za SDcafe jer nam nedostaje ovakvih i sličnih tekstova.
Plusic 6 Minusic 2
Missing
Sonja
26.01.2015.
Barvo za tekst. Teks je edukativan i nema veze sa situacijom u železari. Bravo SDCafe.
Plusic 38 Minusic 3
Missing
Zeleznicar
26.01.2015.
Ovoliki kekst za jednog gubitasa???
Plusic 26 Minusic 35
Dodaj komentar
8b91e1405f3d7b272b62d19f68fb0a10
Naše priče
15.08.2019.
Leposava Glavonić rođena je 1935. godine u Smederevu, pod devojačkim prezimenom Pavlović. Osnovnu školu i gimnaziju učila je i završila u Smederevu. Studirala je na beogradskom Filolo&sc...
341e4a28a1d8a2bd3c3ec21be6a09029
Naše priče
03.06.2019.
 „Zelena aždaja“ je dizalica- kran (Der Kran-nemački, The Crane-engleski), koja je jedina (pre)ostala u Staroj smederevskoj luci od nekadašnje tri Ganz dizalice. Portal SDCafe ...
25963fab68452e0351e93a594b66645b
Naše priče
18.03.2019.
U ovoj 2019. godini navrašava se deset godina od smrti  proslavljenog smederevskog književnika, scenariste, novinara, pa i glumca  Živorada Žike Lazića. Godine 2017., 23. aprila ot...
3ac770fd8f9414f3330e3958520f86c1
Naše priče
18.09.2018.
Nakon Drugog svetskog rata Smederevo je dobilo značajnu ulogu kao administrativni centar. Pre toga Smederevo je sa svojom oblašću pripadalo Dunavskoj banovini (sedište Novi Sad). Tokom D...
1fd2f72d6959e53f5aea0713ad2888c4
Naše priče
18.07.2018.
Ove godine obeležava se šest decenija postojanja rukometnog sporta u Smederevu, tokom kojih će biti organizovane brojne sportske i druge manifestacije. Jubilej – 60 godina postojanja i ra...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
7694f9ae2def6b3d47731dcc1d6cfe49
Poslao: mr Z Pošalji fotografiju
Anketa
Da li biste izašli na izbore ukoliko bi sada bili raspisani?
Da.
Ne.
Ne znam.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 552
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300