Naše priče
13.03.2018.

Smederevska Ada

E50a54205bbffe4601b2e9993c3e513c

Još od daleke1970.godine, izraganjom Đerdapa I započeto je postepeno uništavanje šume na Smederevskoj adi, dok je u poslednih 20-tak godina došlo do drastične devastacije. Sa Keja se vidi da naša Ada izgleda kao neka „krezava baba“, koja kuka da joj neko pomogne. Šuma na Adi je devastirana neplanskom sečom, krađom, bespravnom sečom, i dr. oštećenjima. Tome treba dodati i klimatske promene i bolesti šumskog drveća. Do ovako velikog oštećenja šume na Adi sigurno je došlo i zbog neznanja, neodgovornosti, bahatosti, javašluka, nerada, lopovluka, i sl., meritornih i odgovornih ustanova i ljudi za brigu, negu i čuvanje postojećih šume i pošumljavanaje novim zasadom drveća.

Nešto od surove prirode, ali više od ljudske nezainteresovanosti i nebrige - tek vidi se kao nam Smederevska ada propada ; sve je manja, šuma na njoj je sve ređa, i sve je manje zelenila. O Smederevskoj adi u posleratnom periodu, nadahnuto su u svojim pričama i tekstovima pisali poznati i priznati stari smederevci, braća Slavko, i Čedomir V. Domazet. Slavko Domazet, doktor pravnih nauka, književnik i publicista, je u knjizi "Promenada starog Smedereva", 1994.godine, pisao o Adi i naveo tačne podatke njenoj veličini, a Čedomir Domazet, šumarski inženjer i takođe publicista, je u autorskom članku „Smederevska ada“, 2016. godine, detaljno opisao Adu. Koliki je značaj za Smederevo, kakav i koliki potencijal je „naša“ Ada kroz vreme imala, navodi se u daljem tekstu, iznoseći delove tektova iz njihovih priča.

1.Karakteristike Ade

Smederevska ada se nalazi u neposrednoj blizini Smedereva, na stacionaži u km 1112,00 Donji špic, 1116,00 Smederevo i 1118,00 Gornji špic od ušća Dunava u Crno more. Zapadno od Ade se nalazi Pančevo (45 km) i istočno Kovin (11 km). Najbliže naselje sa banatske strane, preko puta Smedereva je selo Pločice (5 km). Ada ima izduzeno lancetast oblik (slično listu bele vrbe) sa dužom osom u pravcu toka Dunava u dužini od 5,95 km i širinom na prednjem delu od 1,2 km. Neposedno uz Veliku adu sa banatske strane se nalazi Mala ada (Adica), koja je od Velike ade odvojena rukavcem sa promenjivom širinom u zavisnosti od nivoa Dunava, tako u poseku iznosi oko 50 metara, najuža je na samom donjem špicu, široka je oko 200 metara, a dugačka 1,5 km. Pre izgradnje brane na Đerdapu, prevlakom je bila vezana za Adu. Obale Ade su dugačke 12,50 km.

Postoje različiti podaci o površini Ade, u zavisnosti od autora: 1,8 , 4,9 i 6,0 km2. Tačne podatke dao je dr Slavko Domazet u knjizi "Promenada starog Smedereva "(1994.g.). U knjzi je navedeno da su katastarski stručnjaci, pre izgradnje brane na Đerdapu snimili Adu i tada su formirali više katastarskih parcela. Parcele se nalaze u Katastarskoj Opštini Kovin i Skorenovac, a sabrana porvšina Ade iznosi 537 hektara, 60 ari i 92 m2, ili 5.38 km2.

Administrativno Ada pripada Opštini Kovin, a njome uprvlja Šumsko gazdinstvo iz Pančeva, pa je pitanje vlasništva uvek bilo intrigantno za Smederevo, s obzirom na udaljenost od grada za samo nekoliko kilometara. Zato je bilo više pokušaja da se Ada pripoji opštini Smederevo. Međutim, kada je između država granica reka, kao što je bilo ranije, onda državna granica ide linijom matice ili najčešće geomtrijskom sredinom reke u nizvodnom toku. Ovakvu granicu poznaje međunarodno pravo i ona se apsolutno primenjuje kod većih vodotoka. Pošto ova linija ide sredinom Dunava, (a ne Dunavca), to sve što je sa desne strane ove linije pripada desnoj strani (konkretno - Smederevu), a ono što je sa leve strane (Ada i Adica) pripada levoj obali (konkretno - Kovinu).


Smederevska Ada - satelistki snimak


2.Istorijski podaci o Adi

Istorijska zbivanja u ranijim vekovima, kada se Srbija nalazila izmedju dve velike svetske sile, Otomanskog carstva i Austrije (kasnije Austrougarske), nisu išle u prilog Srbiji kada se radilo,  na primer, o pripadnosti Smederevske ade. Požerevačkim mirom 1718. godine Turska je kao poražena  u ratu prepustila Austriji, pored ostalog, Banat i severnu Srbiju, a time i Smederevsku adu. Međutim, beogradskim mirom 1739. godine u kome je Turska bila pobednik i povratila vlast nad Beogradom i severom Srbije, Smederevska ada, kao i druga ostrva na Savi i Dunavu pripali su poraženim Austrijancima. Iz nepoznatih razloga Turci nisu bili zainteresovani da ostrva na Dunavu i Savi ostanu u sastavu Srbije. Verovatno da je tada propuštena zadnja prilika da se Ada pripoji Srbiji, odnosno Smederevu.       

Gaston Gravje, lektor francuskog jezika na Beogradskom Univerzitetu u svom radu "Istorijske granice Srbije" (Pariz, 1919.g.), navodi da je Knez Miloš u više mahova (1818., l919. i 1838.g.) pokušavao da od Austrije ospori sva prava na izvesna ostrva na Dunavu, pa i ovo kod ali je to sve bilo bez uspeha. U istom tekstu je naveo "da samo vlasništvo ovih ostrva pruža mogućnost za raspravu.

Dr Ljubomir Petrović, rektor Beogradskog Univerziteta, u knjizi "Grad Smederevo u srpskoj istoriji i književnosti" (Pančevo, 1922.g.), dao je podatke o Smederevskoj adi. On navodi „kako se priča da je Karađorđe ostrvo prema Smederevu dao Austrijancima u zamenu za muniiciju". Ovaj podatak, bez obzira na korišćenje termina "priča se" i bez navođenja izvornog dokumenta i nekih faktografskih činjenica, koji bi dokazali ovu kupoprodaju, nema validnu vrednost.

I Knez Miloš je bio zainteresovan za ostrva na Dunavu i Savi, jer je od Petra Vulićevića tražio da pozove stare ljude Smederevce, a i Turke na razgovor o dosadašnjem korišćenju Ade. Oni su mu rekli da su u Adi imali svoje njive i da niko nije zabranjvao da ih rade sve do prošle godine - 1819. Tada je "Nemac postavio piket" - znak zabrane i od tada im je zabranjeno korišćenje zemljišta u Adi. O ovome su Turci pisali svom Veziru, a on je odgovorio da od toga nema ništa. Petar Vulićević se i 1823.godine obratio Knezu Milošu "da Nemci prete da će ubiti svakog koji tamo priđe", pa se pita šta da radi.

I u novije doba bilo je pokušaja da se Ada pripoji Smederevu. Kako piše „Naš glas“ od 12.novembra 1960.godine, Sreski odbor za sprovođenje akcije „Mesec dana šume“, razmatrao je i analizirao rezulate, koji su do sada urađeni i odredio nove zadatke. Tom prilikom je i Ada bila predmet rasprave. Zaključeno je da se Izvršnom veću Srbije podnese zahtev za dodeljivanje Ade Smederevu. Naravno, da i tada od toga nije bilo ništa.

 

3. Formiranje  Ade

Generalni tok Dunava od Beograda prema Crnom moru je uporednički (zapad - istok). Od Beograda do Smedereva Dunav je desnu obalu urezao u neogeno pobrđe, a zatim jednim manjim delom ide aluvijalnom dolinom Velike Morave. Sa leve strane aluvialna ravan Dunava se naslanja na banatsku desnu terasu, koja se izdiže od 6 do 8 metara. Širina prostora izmedju leve obale Dunava i lesne ravni  je različita i kreće se  od nekoliko kilometara kod Kovina, do 9 km kod Banatskog Bredstovca i 5 km kod Pločice. Ovi prostori nekada nisu billi branjeni od velikih voda Dunava. Dunav je glavni razlog formiranje Smederevske ade. Dunav se kod Smedereva naglo proširuje. Širina Dunava kod Orešca (malo naselja 5 km od Smedereva prema Beogradu) iznosi ca. 500 metara, kod gornjeg špica Ade je ca.1.500 metara, dok je na donjem špicu ca. 2.200 metara. Direktno kod grada Smedereva, između Keja i Ade, a zavisno od godišnjeg doba, Dunav je širine od 800 do 1000 metara.

Poznato je da se ade formiraju na tokovima ravničarskih reka gde su značajna proširenja. Na stvaranje ada nizvodno od Beograda i Smedereva znatan uticaj su imale reke Sava, Tisa i Morava, koje su na malom međusobnom rastojanju donose veliku količinu mulja u Dunav. Poseban značaj  za formiranje ada nizvodno od Beograda ima brzina Dunava i procenat pada, a ti uslovi kod Smedereva su vrlo povoljni. 

Gornji špic Ade

 

Dunav pri niskom vodostaju kod Smedereva ima pad, na deoniici od Pančeva do Smedereva 0,032o/oo. Dunav kod Smedreva ne samo što ima najmanji pad, već mu je i brzina manja. Dok prosečna brzina Dunava kroz Srbiju iznosi 5,2 km/h, kod Smedereva, pri srednjem vodostaju iznosi 4,8 km/h Prema Dukiću Dunavske ade nizvodno od Beograda, kao što su Ada Huja, i 6 Pančevačkih ada, Gročanska i Smederevske ada su nastale na proširenim delovima korita, gde se zbog smanjene brzine vode i intezivnog taloženja nanosa Dunava, stvoreni poviljni uslovi za stvaranje plićaka i sprudova, a vremenom i ada.

Dr Leotije  Pavlović je mišljenja da je na formiranje Ade uticao Dunav koji izlazi iz Brestovačke okuke sa oslabljenom snagom, kao i Jezava i Morava, koje su nanosile veliku količinu akumulacionog materijala, koji je primoravao Dunav da uspori i taloži materijal gde je sada Ada.

 

4.Geomorfološke i hidrološke karakteristike Ade

Na početku je rečeno da pored velike Ade postoji i mala Ada (Adica), koja sa Adom čini jedinstvenu celinu. Postanak male Ade je sekundarnog karaktera, jer je nastala posle velike Ade, pod istim  geomorfološkim i hidrološkm uslovima. Prostor između Ade i Adice je rečni tok koji se zove Dunavac, pogodan je zbog smanjene brzine rečnog toka za deponovanje muljevitog i peskovitog materijala koji donosi Dunav, tako da se Adica i sada nalazi u fazi nastajanja. Smederevska ada se sve do polovine pretprošlog veka nalazila u uslovima prirodnog režima voda Dunava.

Kada se počelo sa izgradnjom obaloutvrda ili nasipa, Dunav je postepeno „kanalisan“, tako da nije mogao više da se razliva i da plavi forland prilikom visokih i viših voda. Na levoj obali Dunava, od Pančeva do Kovina, izgradnja nasipa počela je 1870.godine odlukom cara Franje Josifa 1867.godine, radi zaštite naselja koja su počela da se kolonizuju. Na desnoj obali Dunava, radi zaštite Godominskog polja, koje obuhvata površinu između Jezave, Dunava i Morave, izgradnja nasipa počela je 8.jula 1908. godine i te godine urađen je nasip pored desne obale Dunava u dužlni od 2 km, od ukupno 18 km, pored Dunava i Morave. Svi radovi su trebali da budu završrni do 1912. godine, ali su zbog rata sa Turskom i Velikim ratom završeni kasnije. Izgradnjom hidroelektrane Đerdap 1964. godine nasipi su ojačani i osavremenjeni. Zbog pregradjivanja Dunava, došlo je do usporenja toka reke i do povećanja nivoa srednje kote vode za skloro 1 metar, što je imalo uticaj na dalju eroziju, ali sada na kotama koje ranije nisu bile dostupne.

Ada i Dunav na mapi

 

U svom toku kroz Srbiju Dunav ima najviše vode u aprilu i maju, jer se tada topi sneg u uzvodnim pritokama i njihovim slivovima (Drava, Sava, Tisa i Morava), dok u našim krajevima pada kiša. Režim vodostaja na Dunavu kod Smedereva je analiziran u periodu 1957.-1972.i 1972.-1980.godine. Prvi obuhvata period kada je bilo prirodno stanje režima voda, pre uspora zbog brane na Đerdapu, a drugi period posle puštanja u rad elektrane 16. maja 1972. godine.            

Vodomerna stanica na Dunavu kod Smedereva, osnovana je 1920. godine i ima nultu tačku na nadmorskoj visini od 65,36 metara i nalazi se na Pristaništu (Veliki kej). Sve visinske kote na Adi se mogu podeliti na 3 grupe: najniže od 66,50 do 69,00 koje su većim delom pod vodom, a neke i stalno. Drugu grupu čine kote od 69,50 do 71,00 gde javljaju biljne zajednice koje podnose kraće plavljenje do 5 meseci. Treću grupu čine kote sa najvećom nadmorskom visinom na Adi od 71,50 do 73,00 (72,50), gde se javljaju značajne šumske zajednice sa hrastom lužnjakom, brestom, jasenom, topolama, itd. Reljef Ade je slabo izražen kao kod svih Dunavskih ada. Najniža kota na Adi je 66,50, a najviša72,50, mada se na jednom malom delu pri obali nalazi 73,00. Niske kote do 70,00 su plavljenje preko 5 meseci, a one najniže peko cele godine, tako da je za vegetaciju, pre svega šumsku, ostalo samo u vertikalnom smislu 3 metra. Reljef se  neprimentno spušta prema Donjem špicu Ade. Leva i desna strane obala se dosta razlikuju. Desna je više izložena erozionom dejstvu, tako da je strma, a leva, pogotovo donji deo je u zasipanju, pa ima postepen pad.

Za našu, Smederevsku adu je karakteristično, kao i za druge ade, da su obalni delovi viši od sredine. Zbog fluvijalnog dejstva u pravcu rečnog toka i nivoa Dunava formiraju se gredice, a prostori između gredica, u zavisnosti od nivoa vode, mogu da budu pod vodom.Neki su stalno pod vodom, pa imaju i svoje nazive (Drešina bara, Turski šanac (kanal)). Gredice su u stvari površine na kojima se javlja šumska vegetacija. One mogu da budu dugačke od nekoliko desetina metara, pa do kilometra i više, a široke i do 100 metara. Raspored biljnih zajednica, odnosno higrofilnih zajednica šuma i livadskih formacija, diretktno je zavisan od orografskih uslova na Adi i tesno je povezan sa režimom plavljenja i režimom podzemnih voda.

 

II) Šta smo izgubili

 

1. Šuma na Adi

Neki stariji podaci o šumama na Dunavskim adama nalaze se u  elaboratu o uređivanju  šuma pod nazivom „Kovinske dunavska šume“ iz 1922.godine elaborat je pisan rukom. Dat je opis sa oskudnim podacima o tačnim nazivima vrsta, sklopu, zemljištu poplavama itd. Nažalost, ovde nisu dati naučni nazvi pojedinih važnih vrsta, kao hrast, jasen, brest.

Sve Ade podeljene su na sekorede, a svaki sekored na više odelenja. Za svaki sekored data je površina pod šumama, u jutrima, jer u Austrougarskoj ranije nisu korišćne mere za zemljište u hektarima. Jedno jutro je imalo 0,57 ha. Šume su podeljene na meke lišćare (topole i vrbe) i tvrde lišćare (hrast, jasen i brest). Kod opisa pojedinih odelenja dati su neki osnovni podaci o pošumljavanju i seči. Navedeno je da su pošumljavanja vršena na Smederevskoj adi i da se nalaze u elaboratu iz 1939.godine po nazivom „Privredni plan  Podunavske banovine, Ade šumakog Gazdinstva Pančevo“. Iz  ovog elaborata je sačuvana karta Ade sa podelom na odelenja. U velikom broju odelenja na Smederevskoj adi naveden je hrast lužnjak, a na jednom stablu sa američkim crnim orahom, koji je nažalost posečen 1964.godine, naveden je i toponim Bajina bašta, dok je za Adicu data površina od 22,84 ha plodne zemlje.

Šuma na Adi

 

Prema podacima iz 1922. godine mekih lišćara je bilo 1.030 ha, a tvrdih 460 ha, dakle, kada je režim voda bio pod uticajem banatskih obaloutvrda. Ovakvo relativno visoko učešće tvrdih lišćara (kao vrednih stabala) pokazuje da su i tada, kada su prirodni uslovi bili u izvesnoj meri promenjeni, postojali povoljni uslovi za razvoj hrasta lužnjaka, jasena i brestova. Tada je počelo unošenje i sadnja američkog jasena, tako da je na Smederevskoj adi posađena kultura ovog jasena na na 2,62 ha, što je dovelo do florističke promena Ade. Razvoj šumske vegetacije na Smederevskoj adi može da se podeli u 3 faze u zavisnosti od direktnog režima poplavnih voda Dunava i podzemnih voda, a manje od ostalih edafskih faktora.

Prva faza obuhvata period kada se Ada nalazila u uslovima prironog režma voda, kada nije bilo nasipa, obaloutvrda ili dama, koji bi sprečavali normalno razlivanje Dunava. U to vreme, pod ovakvim uslovima, glavna i najvažnja šumska zajednica bila je sastavljena od hrasta lužnjaka, jasena, bresta, bele i crne topole, raznih vrba. Na nižim terenima nalazile su se sastojine sa stablima bele vrbe, bademaste vrbe, rakite, crne topole itd. Na pogodnim mestima gde nije bilo šuma, koje su naročito za vreme Turaka posečne i devastirane, stvorene su parcele za poljoprivredno korišćenje od strane Turaka i Srba, što je kasnije dovelo do  sukoba sa Austrijancima oko prava svojine.

Druga faza obuhvata period izgradnje obaloutvrda, što je onemogućilo prelivanje vode u forland, a to je dovelo do povišenja kote Ade koja se plavila, kao i do podizanja nivoa podzemnih voda. Pri kraju druge faze došlo je značajnog pošumljavanja pa su tada sađeni hrast lužnjak, američki jasen, brest, topole i crni orah. Međutum, do znatne promene vegetacijskih odnosa dolazi 1964.godine, kada je počela čista seča autohtone vegetacije, radi pripreme zemljišta za plantažno gajenje euroameričkih topola, pa je vegetacijska slika Ade potpuno promenjena. Od autohtone vegetacije ostala je samo jedna manja enklava, gde je bilo Smederevsko gradsko kupalište (plaža). Kada je kupalište prestalo sa radom 1970. godine, enklava pod šumom je posečena.

Treća faza u razvoju vegetacije na Adi obuhvata period od pregrađivanja Dunava zbog izgradnje hidrocentarale krajem 60-tih godina prošlog veka. Tada je došlo do drastičnih promena u režimu podzemnih i poplavnih voda, do čiste seče iz 1964/68. godine i sadnje euroameričkih topola, te je onda vidljivo u kakvom su degradiranom stanju šumske zajednice. Često su ivično, duž obala Dunava bile razne vraste vrbe: bela, bademasta, krta vrba i rakita. U unutrašnjosti Ade, na nešto višim i većim površinama, sporadčno su bile razne vrste: topola, brest, američki beli jasen, bela vrba i hrast lužnjak (koga sada više nema!), kao i razno šiblje prilagođeno ovim uslovima: kupina, svib, glog, viburnum,bagrenac itd. Zbog povećanja srednje vode za skoro 1 metar, površine na kojima može da uspeva šumska vegetacija, u velikoj meri su smanjene i ispresecane brojnim vodenim površinama, kanalima, barama i močvarama.

 

2. Lov i ribolov na Adi

U periodu nakon Drugog svetskog rata, zbog burne vegetacije i šuma, nastali su dobri uslovi i pretpostavke za nastanak „divljeg“ stočarstsva, lova i ribolova. Na Adi je tada bilo izobilje zeleniša, trave i žira popalog sa mnogih hrastova, pa je stanovništvo iz okolnih mesta, Skrenovaca i Kovina i dr., dovodilo su svoju stoku na ispašu ; bilo je tu puno goveđe stoke, ali i svinja i neke živine. Neke od tih svinja bile su pogubljene, pa su nakon nekog dužeg vremena postale, maltene divlje svinje. To je, opet, stvorilo uslove da dolazak Smederevskih i drugih lovaca na Adu, gde su mogli da love divlje svinje, srne, zečeve, fazane, divlje patke, prepelice i dr.

Ribolov oko i u Adi 

Postojeće bare na Adi, zavisno od godišnjeg doba omogućavale su mnogim alasima i pecarošima da imaju bogate ulove ribe. I jedni i drugi su svojim čamcima putem kanala ili prenosom, ulazili u bare  i lovili ribu-svaki na svoj način. Alasi su u barama postavljali bubnjeve i prostirke, a onda dolazili i vadili ribu, dok su pecaroši štapovima raznih vrsta hvatali ribu.

Letovanje na Gornjem špicu Ade


3.Gradska plaža na Adi

Smederevska ada nije zaštićeno prirodno dobro (kao ni ostale ade na Dunavu, sem Velikog ratnog ostrva), pa je razumljivo što se ekonomski ne eksploatiše, ali i to ne umanjuje turistićki potencijal i dekorativo ulogu za Smederevo, s obzirom  na njenu veliku površinu od skoro 550 hektara, pa spada u jedno od najvećih dunavskih ostrva.                  

Pod Opštinskim rukovodstvom 50-tih godina (1952.g.) doneta je odluka da se ostrvu na Dunavu, na Adi preko puta Smedereva, izgradi regularna gradska plaža. Komunalna ustanova je, uz odobrenje Opštine Kovin i Šumskog gazdinstva iz Pančeva, uredilo kupalište i izgradila odgovarajuće objekte za prihvat posetilaca. Gradjevinsko preduzeće „Jugovo“ izgradilo je drvenu zgradu na sprat u čijem je prizemlju bio restoran, a u spratnom delu nalazile su se ženska i muška garderoba. Svake godine zgrada je farbana raznim bojama i uredno održavana, a ispred nje bila je postavljena i česma (šmrk) za vodu, koja uglavnom nije bila za piće, osim u nuždi. Ispred te zgrade izgrađen je divno uređen plato na kome su bili postavljeni stolovi, stolice i neizbežni suncobrani. Nešto niže u produžetku zgrade nalazila su igrališta u pesku za decu i sportski tereni za omladinu i odrasle: fudbal, odbojka, košarka, viseća kuglana,...

Ispred zgrade uz obalu formirana je lepa peskovita plaža, dok su se u samom dunavu nalazila dva flosa sa bazenima. Bazeni su bili podeljeni u dva dela: za baš malu i odrasliju decu i za odrasle ljude, ali neplivače. Između flosova u vodi je postojala i jedna ogromna bova (metalna šarena lopta), koja je služila za kratke odmore onih koji uče da plivaju, ali i za izvođenje „ludih“ skokova i vratolomija u vodi. Za vreme lepih dana, vikendom, na plaži je bilo i do 2.000 kupača. Ada je u to vreme bila letnji simbol Smedereva.

Plaža na Adi 1961. godine

 

Sa plažom na Adi povezano je nekoliko zanimljivisti koje možete pročitati u tekstu „Smederevske plaže-od Kamenjara na Jezavi do bazena kog Ciglane, a ovde će se istaći sledeće dve :

1. Za odlazak na Adu, tj. za prevoz kupača preko Dunava postojao je organizivan prevoz motornim čamcem i/ili dereglijom. To je bio poznati motorni čamac „Komunalac“, po istimenom preduzeću koje je bilo zaduženo za plažu i prevoz, a njega je vozio penzinisani policajac Steva. Naravno, oni koji su imali čamce, samostalno su dolazili na Adu, a za one koji su želeli da idu na plažu van regularnog vremena, brinuo, se stari penzionisani ribar, Dragoslav Tasić, zvani Draga Calion. 

„Komunalac“ prevozi kupače na Adu

 

U letnjem peridu mnogi radni ljudi su dolazili i popodne porodično na Adu radi odmora i kupanja, a kad dođe nedelja, tada su posete plaže na Adi bile gotovo masovne. Plivanje je „uzelo maha“, pa su se mnogi odvažili i preplivavali Dunav: Žilic, Cokula, Šapalo, Šale, Ivan Alentijev i dr... Ovaj poslednji je bio toliko snažan i dobar plivač da je 1961.godine, na čuvenom plivačkom maratonu od Umke do Beograda od 25 km, zauzeo III mesto i dobio zlatan sat. 

2. Najveća zanimljivost i dika Smedereva sigurno je bila ta, što je u drugoj polovini 50-tih godina, u gradu od 20-tak hiljada stanovnika, postojao i Vaterpolo klub Smederevskih studenata - entuzijasta. Prema kazivanju starog Smederevca i sportiste, Brace Slona-Branislava Đorđevića, osnivač i vođa tog Vaterpolo kluba bio je veliki sportista, sportski radnik i entuzijasta Ljuba Glista - Ljubomir Milojević. Inače, Ljubomir Milojević je bio pravnik, ali i poliglota i publicista, kao i organizator sporta u Smederevu. U tom „njegovom“ Vaterpolo klubu igrali su, s leva na desno : Bratislav Đorđević-Braca Slon, Đorđe Mihajlović-Đoka Čokalija, I Čampar Milosavljević, S. Anđelkov, Branko Krivokuća-Branko Krivi, II Čampar Milosavljević, Boško Srećković, Mladen Cvetković-Mlađa, Ljubomir Milojević-Ljuba Glista, N.N., N.N., Jovan Živkovićj-Joca, Vojislav Đorđević-Lele, Zoran Mihajlović-Zuki, Svetomir Đorđević-Sveta Koreja, Bule Mirković i Jovan Živković.

Vatepolisti Smedereva 1958.god.

 

Smederevo je zbog blizine Ade i kao veliki grad uvek bilo upućeno i na neki način okrenuto ka Adi, kao jednom od mogućih turističkih destinacija. Obilazak brodićima oko Ade i Adice, u dužini od oko 20 km, bio bi lep doživljaj, jer malo Smedrevaca do sada imalo takvu priliku. Obale izmedju Ada su pogodne za kupanja prilikom niskog vodostaja u letnjim mesecima. Izgradnjom mosta preko Dunava i postavljenjem pristana za prihvat plovila na smederevskom pristaništu, pružile su se nove mogućnosti za kvalitetniji pristup na Adu. Sa mosta postoji stepenište pa se lako pešice može stići na donji špic Ade. Odatle se pružaju brojne mogućnosti za obilazak ovih prostora, sa upoznavanjem biljnog i životinjskog sveta, diviti se pejzažu i neobičnom ostrvskom ambijentu.

Možda će u skorije vreme neki pronicljivi i vredni ljudi uvideti da je Smederevska ada još uvek netaknuti prirodni resurs dat „na izvolte“, i da će naći moći i materijalnih sredstava da ga na komercijalni način iskoriste. Grad Smederevo bi imalo svakako velike materijalne koristi, a Republika Srbija jednu novu i vrlo atraktivnu turističku ponudu .
 

Autori:
Č.V.Domazet

Nikola Tasić Cale
www.sdcafe.rs

Izvor: SDCafe

Komentari

Missing
NT Cale
10.05.2018.
INFO : Ovakvi i slični tekstovi nalaze se u tek objavljenoj knjizi PRIČE O STAROM SMEDEREVU. Knjiga se može kupiti kod autora, na Tel : 063/379 399 i u Knjižari Biblioteke !
Plusic 0 Minusic 0
Missing
SDOVA
29.04.2018.
Kako ubediti KOSOVARE da brinu o Adi koja pripada Kovinu? Kad ne znaju ni smeće da izbace isped svoje kuće...
Plusic 6 Minusic 4
Missing
bata
27.04.2018.
Odlican tekst starih smederevaca.
Plusic 3 Minusic 0
Missing
Чедомир ДомАзет
27.04.2018.
Ја сам као аутор стручног текста Сме- деревска ада, у Архиву Смедрева, нашао податак, да је НО среза Поду-навског 1956. године тражио да се Ада прикључи Смедереву, што је било погрешно. Требало је да се тражи Од Завода за заштиту при- роде, да се Ада прогласи за ЗАШТИ-ЋЕНО ПРИРОДНО ДОБРО или један део од 11 ха (2%) где је било купалиште. То је могло да прође. Га- шење купатила, посл2 22 године рада је била катастрофална грешка. Лоше руководство Смедерева је довело до ове ситуације.
Plusic 3 Minusic 0
Missing
djema
17.04.2018.
U redu,gospodine Cale svakako cu procitati tu knjigu.
Plusic 2 Minusic 0
Missing
NT Cale
14.04.2018.
djeni : Drago mi je da Vam se dopao članak o Adi, a i to što predlažete ! Postali ste dobar smederevac ! Za Vašu informaciju ja sam u 5-tom kolenu sa "smederevske kaldrme" i to mi daje pravo da se na to pozivam. Evo, upravo je izašla moja knjiga PRIČE O STAROM SMEDEREVU ! Pogledajte !
Plusic 1 Minusic 0
Missing
djema
13.04.2018.
Gospodine Cale,moj komentar se nije odnosio na vas clanak vec na komentar 777.Inace vas clanak mi se zaista dopao i to na vise nacina,Zao je i meni sto smederevska ada pravno to i nije i verovatno to nikada i nece biti.Ali bi se mozda Smederevo i Kovin mogli dogovoriti o nekoj vrsti visegodisnjeg najma sto bi ovom gradu dalo priliku da reaguje.Jedino sto bih zamolio je da se ne pozivate stare smederevce jer deluje i degutantno i iritantno.S postovanjem i nadam se vasem novom clanku,uskoro.
Plusic 0 Minusic 1
Missing
NT Cale
12.04.2018.
G-dine djemo - nisam "okrivio" smederevce za devatiranu Adu, već sam želeo da skrenem pažnju za nebrigu o njoj ! Naveo sam ko sve treba da brine o njenom očuvanju i oplemenjivanju, a tu spadamo i mi smederevci. To je zajedničko prirodno dobro, odn. bogatstvo. Mi stari smederevci znamo šta nam je Ada pružala pre 40-tak godina ! Bravo za g-dina 777 !
Plusic 2 Minusic 0
Missing
djema
10.04.2018.
Ako vec ada ne pripada Smederevu,ne znam kako Smederevci mogu biti krivi za njeno stanje.
Plusic 6 Minusic 1
Missing
777
19.03.2018.
Odličan tekst. Šteta što je Ada neiskorišćena, a ima ogroman potencijal, kao i sam grad. Ko je za to kriv? A.V. ? Ili J. AVramović? Ili Smederevci ? ,,ajmo svi zajedno av, av, av''...
Plusic 17 Minusic 0
Dodaj komentar
5c8b01fc4484698d77f9c6cb3f88fc13
Naše priče
22.03.2018.
Od 19. februara ove godine za sve pravoslavne vernike počeo je Uskršnji post, i u narednih šest nedelja vernici treba da se uzdržavaju od mrsne hrane, loših misli i dela, jer telo...
9743e3eaf31347374942ba21cb8e7367
Naše priče
29.10.2017.
Uvodne napomene Školovanje zanatskog podmlatka u Smederevu počelo je krajem 1899.godine, kada je grad dobio Zanatlijsko-trgovačku večernju školu. Prvo svedočanstvo bravarskog zanata i...
C333f0edc2b9d0cd5e90f126e628fc6d
Naše priče
28.09.2017.
Dimitrije Urošević Kiba rođen je 1919.godine u Smederevu. Sin poznatog smederevskog kočijaša-rabadžije Maksima. Imao je dve sestre i brata Đurđa. Oni su treće koleno smederevaca. Kiba je...
E50a0051c594f86b24409c68927ce4be
Naše priče
05.07.2017.
Najvećem broju građana Srbije i Smedereva sigurno je poznata vest da je glavni grad Slovenije - Ljubljana osvojila  i dobila laskavu titulu – Zelena Prestonica Evrope. I ništa tu neb...
46cbe01bced65277f86eaf90dc97fa88
Naše priče
09.03.2017.
Dragoljub Manić Dragan još u ranoj mladosti iskazivao je jake i pozitivne karakterne osobne.Već tada je pokazao liderske, mobilzatorske i organizatorske sposobnosti. Zbog toga je potrebno da se...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
6ba55fb7bb4a9995fe1e14fd3ee3f729
Poslao: miroslav Pošalji fotografiju
Anketa
Da li biste napustili Smederevo ukoliko se ukaža takva prilika?
Ne, nikako.
Da, napustio/la bih Smederevo ali ne i Srbiju.
Da, napustio/la bih Srbiju.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 1202
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300