Naše priče
18.09.2018.

Sicina škola skijanja na Dunavu

3ac770fd8f9414f3330e3958520f86c1

Nakon Drugog svetskog rata Smederevo je dobilo značajnu ulogu kao administrativni centar. Pre toga Smederevo je sa svojom oblašću pripadalo Dunavskoj banovini (sedište Novi Sad). Tokom Drugog svetskog rata Smederevo je bilo sedište dela Dunavske banovine, koji je bio okupiran isključivo od strane Nemačke vojske (Šumadija, Braničevo i Banat, koji je kasnije ustanovljen kao posebna autonomna regija pod vlašću banatskih Nemaca). 
Od 1945. godine novostvorena država FNRJ (Federativna Narodna Republika Jugoslavija), a potom i SFRJ (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija) podeljena je na oblasti (krajeve), čiji su sastavni delovi bile opštine. Smederevo je posle 1945. godine postalo sedište Smederevske oblasti, koja je obuhvatala grad Smederevo (naselje Smederevo i njemu gravitirajuća -pripadajuća naselja -današnja prigradska naselja) i još 7 opština.
Smederevo je kao aministrativni centar bilo centar Sreza, pa Regiona, da bi danas bilo centar Podunavskog Okruga. Odlukom Vlade Srbije 4. marta 2008. godine 19 opština je po određenim kriterijumima dobilo status Grada, pa tako i naše Smederevo. Osnovni i glavni kriterijumi bili su da je konkretna opština ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar regiona, te da ima i preko 100 hiljada stanovnika.
Sam Grad Smederevo trenutno ima sledeću administrativnu strukturu : 
A) Gradske mesne zajednice: MZ Donji Grad, MZ Slavija, MZ Zlatno Brdo, MZ Ladna Voda, MZ Sveti Sava, MZ Plavinac, MZ Karađorđev Dud, MZ Papazovac, MZ Carina, MZ Leštar i MZ 25. Maj. 
B) Prigradska naselja: Vranovo, Vučak, Lipe, Petrijevo, Radinac, Seone, Udovice i Šalinac.

Leto 2018. godine, dvostruko prestoni grad Srbije - Smederevo. Taj nekad lepi, kulturni, poljoprivredni i industrijski grad, koji je nekad ležao na prelepoj srpskoj reci Jezavi, koji danas leži da evropskoj reci Dunavu – praktično nema svoju plažu, a imao ih nekoliko: Kamenjar na Jezavi i Metalor, Veslački klub, Adu i Jugovo na Dunavu, koje su svojevremeno bile jako posećene. Danas su aktuelne i koristre se  samo plaže na Šalinačkom jezeru i na Gradskom bazenu.

Na jednoj od ranije postojećih plaža u gradu, na Veslačkom i Brodarskom klubu, 70-tih godina prošlog veka Smederevo je imalo i svojevrsnu atrakciju- skijanje na vodi Dunava. Stari smederevac, svestrani sportista, profesor fizičkog obrazovanja, veliki spotski entuzijasta i veliki zaljubljenik u Dunav, Miodrag Stepanović Sica, otvorio je svoju besplatnu Školu skijanja na vodi!

Šta je to skijanje na vodi 

Skijanje na vodi je načelno isto kao i skijanje po snegu, najveća razlika je u tome što skijača vuče gliser, sa kojim je on spojen užetom koga drži za prečku na njenom kraju. Skijač na vodi kliza ukoliko ga gliser koji ga vuče juri najmanje 24 Km/h. 



Skijanje na vodi česta je letnja aktivnost u kojoj se skijač drži za specijalnu sajlu koja je spojena na gliser u pokretu i, zahvaljujući skijama na nogama, klizi po površini vode (mora, jezera, ili većih reka). Tradicija skijanja na vodi započela je 1922. godine u Lejk Sitiju (Lake City) u Minesoti kada je Ralf Semjuelson pokušao, stojeći na dve daske, da skija na vodi konopcem povezan sa čamcem ispred sebe. Nekoliko godina nakon toga ova aktivnost nije uspevala da dobije dovoljno pažnje, pa je Semjuelson odlučio da krene na put po SAD-u i da je promoviše u svim delovima zemlje.



Glavne karakteristike

Skije za vodu se poput onih za sneg, izrađuju se od drveta, plastičnih masa, aluminijuma i drugih materijala. One tipične - opšte namene, su najčešće su duge oko 1,7 m, široke do 15 cm, ali ukoliko je skijač teži mogu biti i veće. Svaka skija ima stabilizirajući peraju na dnu pored pete. Žleb za uvlačenje stopala napravljen je od gume, da u slučaju pada, skijaš prođe bez povreda.
 
Skijanje na vodi uglavnom počinje u područjima dublje vode. Skijaš pre početka mora da bude  u vodi. U trenutku kada je spreman za početak vožnje, skijaš daje signal vozaču glisera za koji je pričvršćen i vozač polako pokreće brodić - gliser postepeno ubrzavajući kako bi skijaš sigurno  izronio iz vode, te došao u uspravni položaj u kome stoji na obe noge.
Sem vozača glisera i skijaša, neophodno je i prisustvo treće osobe, tzv. posmatrača, čiji je zadatak da, tokom vožnje, posmatra skijaša i, ukoliko skijaš padne, o tome obavesti vozača. Nakon svakog pada, vožnja se nastavlja, jednako kao i na početku, postepenim ubrzavanjem, sve dok skijaš ponovo ne postane stabilan u uspravnom položaju. Brzina u ovom sportu varira i ide od svega 20 km/h pa do 60 km/h u slalomskom skijanju na vodi. Skijanje na vodi bez korišćena skija (bosih nogu) još je brža disciplina u kojoj se mogu postići brzine od oko 72 km/h. Najveće brzine postižu se na vodenim skijaškim slalom trkama na kojima je zabeležena najveća brzina od čak 241 km/h. Sem brzine, i dužina konopca koji povezuje skijača sa gliserom, takođe drastično varira s obzirom na nivo iskustva i vrstu takmičenja. 

Poligoni za skijanje na vodi

Inače, skijati na vodi može se na svakoj, dovoljno velikoj vodenoj površini. U slučaju da se radi o jezeru ili reci, treba voditi računa da je potrebno odobrenje nadležnog organa Gradske (Opštinske) uprave. Ako želite da se skijate na moru, vrlo vas malo toga može ograničiti, osim zaštićenog pojasa 300 metara od obale u kojem je zabranjeno  da se vozi gliser. 
Takmičarski poligon za skijanje na vodi mora da zadovolji određene uslove. Pre svega, mora biti dovoljno dugačko i široko da se na njemu mogu postaviti slalom staza i staza za skokove, kao i skakaonica. 
Nadalje, treba da postoji dovoljno blage obale kako bi se onemogućilo pojavljivanje povratnih talasa sa obale. Jako je dobro je da nema previše kupača, jer to može uticati na bezbednost i na sigurnost. Opšte uzev, najmanje dimenzije poligona su 650 metara dužine i 50 metara širine. Sve što je veće od toga je dobro, ako ne utiče negativno na postavljanje staze za slalom i skokove, kao i za skakaonice. 

Smederevci - Dunavci na skijama na vodi

Početkom sedamdestetih godina prošlog veka, precizno 1972. godine, mladi smederevci imali su retku priliku da osete čari, tada novog sporta - skijanja na vodi ! Jedan od najvećih sportskih entuzijasta Smedereva, Moidrag Stepanović Sica, profesor fizičke kulture u Gimnaziji, sopstvenim novcem kupio je čamac - gliser i vanbrodski motor Džonson, snage 33 KS, pa je tako Smederevo dobilo još jedan sport na vodi, odnosno na Dunavu. Kao obrazovan spotrski radnik profesor Stepanović, znajući koji svi uslovi treba da se ispune za tako nešto, obezbedio je sve što je potrebno: lokaciju za obuku i vožnju skija, („teren“), dozvolu za upravljanje gliserom („vozačka dozvola“) i licencu instruktora za obuku. Ispunivši te uslove Sica je organizovao Školu skijanja na vodi.

Miodrag Stepanović Sica u svom gliseru   

Teren za obuku vozača skija bio je deo Dunava kod Veslačkog i Brodarskog Kluba.  Kao objekat za obuku skijaša korišćen je flos Brodarskog kluba.

Inače, ovaj Sicin moćni gliser nekoliko puta koristile su i sudije na Veslačkom klubu tokom 
organizovanih veslačkih takmičenja.

Zoran Golubovć - obučeni skijač na vodi

 

Ko je Sica?


Miodrag Stepanović Sica je profesor fizičkog obrazovanja; doktor nauka fizičkog obrazovanja i vaspitanja; sportista i sportski trener, publicista. Rođen je u Binovcu 19. januara 1938. godine u porodici Davida, železničkog službenika i majke Javorke, rođene Petrović, koja je bila kuvar. Osnovnu školu učio je u OŠ "Dimitrije Davidović", a zatim maturirao u Gimnaziji u Smederevu, nakon koje odlazi na studije u Beograd i 1961.godine završava Višu pedagošku školu. Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu Stepanović je diplomirao 1969.godine.
Miodrag Stepanović je kasnije magistrirao1981.godina na temu: Efekti povećanja aktivnosti na času fizičkog vaspitanja, organiozovanog metodom dopunskih vežbi, na motoričke sposobnosti učenika, a onda i doktorirao 2005. godine sa disertacijom: Osnivanje građanskih gimnastičkih, sokolskih i sportskih društava u smederevskom Podunavlju i Braničevu od 1830. i njihov razvoj do1914.godine.
Miodrag Stepanović je radio kao nastavnik fizičkog vaspitanja u OŠ "Dimitrije Davidović od 1961. do 1967. godine, a bio je i profesor fizičkog vaspitanja u Gimnaziji od 1967. do 1987. godine. U  vremenskom periodu od 1987. do 2002. godine Stepanović je radio kao direktor Sportskog centra Smederevo, odakle se penzionisao 2002.godine.

Sica je bio svestrani sportista, pa je tako aktivno igrao fudbal za FK „Smederevo“ (1951.-1957.g.), zatim odbojku za OK „Smederevo“ (1956.-1972.g.), potom za rukomet za RK „Budućnost“ i RK „Smederevo“ (1958.-1974.g.), a onda i tenis za TK „Smederevo“ (1975.-1981.g.). Neke od tih klubova je i uspešno trenirao. Poznavajući dobro većinu sportova i polažući odgovarajuće ispite, Sica je godinama bio i sportski sudija u košarci, u odbojci i u rukometu.

Miodrag Stepanović je objavio 16 stručnih i naučnih radova iz metodike i istorije fizičke kulure; uradio više programa rada sportskih škola i programa obuke neplivača. On je i autor knjiga : “Sport u Braničevu” (Požarevac, 2007.g.) i “Pojava sporta u Smederevskom podunavlju” (Smederevo, 2008.g.), ali je i koautor knjiga: “Sportsko Smederevo” (Smederevo,1995.g.) i “Sedam decenija smederevske odbojke” (Smederevo, 2007.g.).

Za svoj istarživački, stručni i pregalački rad Miodrag Stepanović Sica je dobitnik mnogih diploma, zahvalnica, pohvalnica, priznanja, zlatnih plaketa, medalja, povelja, od kojih se kao najzanačajnije smataraju: Diploma lista „Naš Glas“ za 8. mesto na listi najboljih sportista Smederevskog sreza za 1960.g., Zahvalnica Odbojkačkog zaveza Smederevo za 1963.g., Pohvalnica Rukometnog kluba Smederevo za 1968.g., Majska nagrada SOFK Smederevo za 1973.g.,Priznanje SOFK Srbije za 1976.g., Zahvalnica Saveza društva pedagoga fizičke kulture Srbije za 1976.g., Medalja Teniskog saveza Srbije za 1983.g., Plaketa Rukometnog sveza Srbije za 1999.g., Povelja za životno delo SOFK  Smederevo za 2006.g., i Svetosavska povelja Smedereva za 2011.g.

 

Da bi škola mogla normano da funkcioniše Stepanović je za instruktore angažovao svoje mlađe kolege: Ljubodraga Miloševića Ćiru, profesora fizičke kulture  i  Živana Filipovića Duplo Šesa - takođe profesora fizičke kulture. U to vreme, toga leta, preko 300 mladih sugrađana učilo je i uživalo na skijama i na talasima Dunava.

 

 

Ko je Ćira?
Ljubodrag Milošević Čira bio je profesor, sportski pedagog, doktor nauka sporta i fizičke kulture, a prevashodno sportista. Rođen je u Smederevu 5. maja 1945.godine u porodici Cvetka i Ljubice  Milošević, a prerano se upokojio 4. oktobra  2005. godine.

Milošević je završio OŠ "Jovan Jovanović Zmaj", a zatim maturirao u smederevskoj Gimnaziji. Na Fakultetu sporta i fizičkog vespitanja u Beogradu diplomirao 1968. a magistrirao je 1978. godine sa temom: Uticaj dužine trajanja relaksacionih intgervala na nivo brzinske izdržljivosti kod fudbalera treniranih režimom repeticije. U nastavku istraživanja doktorirao je 1988.godine sa disertacijom: Uticaj sistematskog telesnog vežbanja u kritičnom radnom vremenu na stepen produktivnosti radnika metalurške struk.

Popularni Ćira je aktivno je igrao fudbal za FK "Smederevo", FK "Radnički" Beograd i FK "Železničar" Smederevo u periodu od 1962. do 1978. godine. Bio je i trener ovih naših smederevskih klubova i u Angoli, FK Sagrada Esperanca 1993. godine. U dva mandata bio je predsednik Trenerske fudbalske organizacije opštine Smederevo.

Ljubodrag  Milošević je radio kao profesor u Tehničkoj školi u Smederevu od 1970. godine, a  penzionisan je 2004. godine. Na Višoj mašinskoj školi u Požarevcu, školske 1991/992. godine, radio je kao profesor, a na mnogim seminarima bio je predavač za sticanje trenerskih zvanja u fudbalu.
Objavio je 12 stručnih i naučnih radova iz teorije i metodike nastave fizičkog vaspitanja i sportskog treninga. Saopštenjima i prezentacijama radova učestvovao na Međunarodnom kongresu BITS u Beogradu, 1988.godine i Međunarodne naučne konferencije Komiteta za sport ICSSPE-UNESCO u Rovinju, 1989. godine. Ćira je i autor je knjige : Otrgnuto od zaborava - FK Železničar 1972/73.-1977/78.g, Smederevo, 2003.g.

 

Ko je Duplo Šes?

Živan Filipović Dulo Šes, rođen 1947. godine u Smederevu. Sin je čuvenog starog smederevskog alasa  Žike Duplo Šesa. Kao sin ribara i sam je morao da se aktivno bavi ribarenjem. U višečlanoj porodici ribarenje je bilo osnovni način egzistencije. Živan je u ranoj maladosti radio sa alovom, idući sa svojim ocem, da bi kasnije samostalno odlazio u ribolov, uglavnom da metlicama, i po dnu, i po vrh. Omiljena mesta za ribolova bile su mu gornje vode, a najčešće je metlice bacao na metu Micina putanja. Voleo je da odlazi i na bućkanje u letnjem periodu.
 
Posle završetka srednje škole u Smederevu diplomirao je na DIF-u u Beogradu i postao profesor fizičke kulture. Prvi radni odnos, kao profesor fizike kulture, zasnovao je u tadašnjem Školskom centru 25.maj (Ekonomska škola) u Smederevu, a onda je nastavio sa radom na Višoj medicinskoj školi na Zvezdari u Beogradu. Srećno je oženjen Vinkom, redovnom profesorkom na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i sa njom ima ćerku i sina.

Inače, Živan Filipović je još u ranoj mladosti sa 15 godina, daleke 1963. godine, počeo da se aktino bavi veslanjem u Veslačkom klubu „Metalac“ i sa njim je učestvovao na najvećem broju talmičenja u tadašnjoj SFR Jugoslaviji. Vesalao je u skifu za šta mu je uzor bio Sava Stanković Sava Tašita. U jednom peridu, u godinama 1965.-1967. Živan je radio na kupalištu na Jugovu u svojstvu spasioca.

U vreme postojanja Sicine škole skijanja na vodi, Živan Filipović Duplo Šes bio je istruktor polaznicima škole, ali je samostalno izvodio akrobatske skokove na vodi Dunava, kako na našem Jugovu i Veslačkom klubu, tako i na terenu u Velikom Gradištu.



Osnove skijanja na vodi 

Sica predaje: Teoretska nastava polaznika škole skijanja na vodi   




Osnovno šta treba imati za skijanje na vodi jesu: gliser, skije, sigurnosni pojas i konopac za vuču. Pošto je osnovna oprema nabavljena, evo kako se uči skijanje na vodi.
Kao i svaka druga, tako i obuka polaznika škole skijanja na vodi, počine teoretskom nastavom. Uz neminovan uslov, da svi polaznici škole moraju da znaju dobro da plivaju, oni su teoretsku nastavu slušali kod, tada profesora fizičke kilture - Miodraga Stepanovića Sice.



Kada se uđe u vodu, skijaš se odmah se postavlaja u osnovni položaj. Taj položaj je sledeći: noge su stisnute u kolenu, savijaju se u kolenu i tako zgrčena kolena pritiskuju se na grudi. Skije se postavljaju koso prema spoljašnosti (izvan vode), ali tako da su barem 30-tak cm skije izvan vode. Kolena se obuhvataju rukama. Ruke se drže ravno. Ovo je najvažnija stvar i najčešći problem skijaša početnika:  ruke je potrebno držati ravno sve vreme. Ni u jednoj situacije ruke se ne smeju privući ka telu. Ruke moraju da budu ispružene za sve vreme skijanja. Ravnoteža se ravnomerno raspoređuje na obe skije.



Nakon postavljanja u osnovni položaj, treba sačekati dok gliser lagano ne zategne uže za vuču. Kada je uže napeto, vozač glisera laganim i konstantnim ubrzavanjem glisera inicira start. U tom trenutku, skijač se iz osnovnog položaja lagano podiže u uspravni položaj isključivo ispravljanjem nogu. Ruke ostaju ravne sve vreme. Pokret koji skijaš izvodi je kao kada se dižete iz položaja čučnja. Sve se događa u nogama, tj. ispravljanjem kolena.



Nakon uspešnog podizanja iz vode, potrebno je zadržati ravnomerno opterećenje na obe skije. Ruke su i dalje ravne, leđa su uspravna, a noge su lagano (vrlo lagano) povijene kako bi mogli da se amortizuju talasi preko kojih se inače prelazi.

I tako se mladi, ali odvažni ljudi, lagano zarazuju skijanjem na vodi. Nakon toga usleđuje povećanje doze vožnje, a nakon sticanja samopouzdanja sledilo je uživanje u skijanju na vodi,  na našem lepom „plavom“ Dunavu.

Velikim sopsrevnim angažovanjem i entuzijazmom, uključujući i svoja lična materijalna sredstva, dr Miodrag Stepanović Sica je sa svojim kolegama, tih ranih 70-tih godina prošlog veka, u Smederevo doneo jedan atraktivan sport, koji nažalost nije doživeo veću društvenu potporu i popularnost, iako su za to postojali odgovarajući uslovi. Taj jako zdrav sport na vodi, odn. skijanje na vodi - bio je i ostao samo jedna divna atrakcija na Dunavu kod Smedereva.   


Nikola Tasić Cale
SDCafe.rs

 

 

 

Izvor: SDCafe

Komentari

Missing
Golub
03.10.2018.
Hvala Sici i ostalima !
Plusic 9 Minusic 0
Missing
Knjaz
25.09.2018.
Lepe price o dobrim ljudima nikada dosta!Svaka cast za moje profesore!
Plusic 14 Minusic 0
Dodaj komentar
1fd2f72d6959e53f5aea0713ad2888c4
Naše priče
18.07.2018.
Ove godine obeležava se šest decenija postojanja rukometnog sporta u Smederevu, tokom kojih će biti organizovane brojne sportske i druge manifestacije. Jubilej – 60 godina postojanja i ra...
Pocetna
Naše priče
03.07.2018.
Kakvo leto dolazi?    U četvrtak 21.juna 2018.g. oko podneva, zvanično nam je stiglo leto! To je najduži dan u godini na severnoj hemisferi planete, što znači da će do decembra po...
E6772cfb2dea57eb528fdd654625d946
Naše priče
10.06.2018.
Ovih dana, tačnije 3. juna, navršilo se tačno 50 godina od studentskog bunta (studentske demonstracije, studentski protest, studentski pokret - kako je još nazivan) iz 1968. godine u Jug...
5c8b01fc4484698d77f9c6cb3f88fc13
Naše priče
22.03.2018.
Od 19. februara ove godine za sve pravoslavne vernike počeo je Uskršnji post, i u narednih šest nedelja vernici treba da se uzdržavaju od mrsne hrane, loših misli i dela, jer telo...
E50a54205bbffe4601b2e9993c3e513c
Naše priče
13.03.2018.
Još od daleke1970.godine, izraganjom Đerdapa I započeto je postepeno uništavanje šume na Smederevskoj adi, dok je u poslednih 20-tak godina došlo do drastične devastacije. ...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
1b461fa416962d3dcad7b9c998c43681
Poslao: SDCafe Pošalji fotografiju
Anketa
Da li smatrate da Smederevo ima dovoljno uređenih turističkih destinacija?
Da.
Ne.
Ne znam.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 303
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300