Naše priče
16.01.2017.

Sećanje na stare smederevce - Inženjer Dobrivoje Marković Doba

C1520fc121e91076a50e5f5e812ddd02

Dobrivoje Marković Doba, dipl. mašinski inženjer, prvi je smederevac koji je uspeo da bude jedan od prvih direktora smederevske Železare, odn. Metalurškog Kombinata Smederevo, kako se tada zvala. Godine 1972. Dobrivoje Marković Doba postao je direktor održavanja čitave fabrike !

Naime, u tadašnjoj šemi organizacije, pored generalnog direktora i njegovog zamenika, postojale su praktično i dve odvojene radne celine : proizvonja i održavanje. Ovo je priča o tom znamenitom smederevcu - Dobi !

 

Đak, student, inženjer

Doba je, po majci, treće koleno smederevaca, a iza sebe je ostavio dva.  Rođen je 1942.godine u Smederevu, od oca Branislava (Brana) i majke Ružice (Seka). Pored Dobe njegovi roditelji imali su i ćerku Dobrilu (Lila), koja je bila tri godine starija. Oboje su potekli iz radničke porodice, u kojoj su, u poratnom periodu oba roditelja privređivali. Otac Branislav, došao  iz Dobrog Dola za obućarskog kalfu, bio je vrstan majstor - tapetar i kao takav radio je u fabrici za remont i popravku vagona „Heroj Srba“ (Ex Železnička radionica od 1926.god.). Majka Ružica radila je kao pomoćni službnik u OŠ „Dimitrije Davidović“, a osnivanjem Narodnog  Muzeja 1959.god. u privatnoj kući Milana Jovanovića Stojimirovića, i u njemu.Doba je išao u OŠ „Dimitrije Davidović“, i bio jedan od izuzetno dobrih učenika. Još u tom dečačkom uzrastu isticao se bogomdanim osobinama - rođeni  lider, mobilizator i organizator. Kao takav učio je i završio smederevsku Gimnaziju. Tih godina aktivno se bavio sportom. Blizina Dunava za njega i njegovu sestru Lilu bila je izazov da se opredele za veslanje. Naravno,  i  društvo u kome se kretao i sa kojim je odrastao, bavilo se ovim atraktivnim sportom. To su bili mladi momci i devojke, željni znanja, uspeha i svakojake afirmacije.


Doba đak                                        Doba student                                 Doba inženjer

 

 

Te srećne i napredne 60-te godine prošlog veka bile su poznate po „zabavljanjima“ lepih i zgodnih devojaka i momaka. Jedna od najlepšhih i najtrajnijih veza bila je između Dobe i Race. Oni su bili primer dobre omladine i mnogi su se ugledali na njih !

Doba je, nakon završene Gimnazije. upisao i u rekordnom roku završio Mašinski fakultet u Beogradu 1966.godine. Iste godine on se zaposlio u fabrici, koja se tada zvala Rudnici i Železara Smedereveo, i tu počinju i dolaze do izražaja one, već ranije navedene, osobine : lider, mobilizator i organizator.

 

Sportista i sportski radnik

Doba se godinama bavio veslanjem i sa svojim drugarima ostvario je izvanredne rezultate. U monografiji „ 90 godina VK Smederevo“  ostalo je zabeleženo gde je sve Doba učestvorao kao takmičar i šta je osvojio. Tu je takođe dokumentovano da je, kao direktor Železare i kao društveno-sportski radnik, bio više puta biran za Predsednika Veslačkog kluba Smederevo, te da je i više puta bio u Upravi kluba.

Doba je veslao u četvercu sa kormilarom, u kome je bio  tzv.  „štroker“. To je prvi veslač do kormolara, koji određuje tempo veslanja odn. on je taj koji „diktira“ dużinu zaveslaja i frekvenciju (broj zavaslaja). Tokom više godina Doba je učestvovao na mnogim Prvenstvima, kao i na Kupovima Srbije i Jugoslavije. Ostalo je zabeleženo da je najveći uspeh postigao na Omladinskom prvenstvu Jugoslavije 1959.god. u Zagrebu. Tom prilikom  Doba je sa svojim četvercem osvojio bronzanu medalju !

Doba u svom četvercu u Zagrebu 1959.god.

To je bio četverac sa kormilarom u sledećem sastavu : kormilar Stojan Tasić, Dobrivoje Marković, Sobodan Šikmanović, Živadim Milošević i  Slavko Stanisavljević.

Iako je bio sportski nastrojen čovek, Doba je godinama ostao najprivrženiji veslanju. Većini je poznato da je Veslački klub u Smederevu, još 1924. god. osnovala i sponzorisala fabrika Sartid. Tako je bilo i u periodu posle II Svetskog rata, kada je sponzorstvo i nabavku neophodne sportske opreme preuzela „nova“ fabrika Železara Smederevo, pa Metalurški Kombinat Smederevo, te  Sartid 1913.

Ali, mnogima nije poznato da je Doba 1971. godine bio najzaslužniji na  kupovinu najsavremenijih čamaca iz DDR-a (Istočna Nemačka, sa kojom je tadašnja  SFR Jugoslavija imala izvanredne odnose),  kada je uz ugovor za ispruku opreme za Hladnu valjaonicu „izboksovao“ i ispruku nekoliko čamaca za Veslački klub.

Doba sa svojim veslačima

Godine 1978. Doba je postao predsednik Veslačkog kluba, a te godine u Smederevu održano je  Prvenstvo Srbije u veslanju. U tom mandatu ostvreni su i dobri rezultati: prvaci -juniorski četverac sa kormilarom, srebro-ista ekipa u seniorskoj konkurenciji, srebro-juniorski četverac  skul, kao i osmerac.

Publika  na Veslačkiom klubu 1987.god. 

 

Provereni  sportski radnik Miodrag Vukašinović ponovo je postao 1987. god. po peti put Predsednik Veslačkog kluba, a u Upravu kluba izabran je ponovo i Doba. Značajno je navesti da je, sa svojim saradnicima, Doba omogućio izgradnju novih prostorija kluba, kada su napravljeni ergometrana, teretana i hangar.

Odlični rezultati u veslanju postignuti su i u 1988. god. kada je Doba ponovo postao predsednik  Veslačkog kluba; u Zagrebu je ostvareno: prvaci-kadetski dubl skul i četverac sa kormilarom. U tom Dobinom  mandatu trener je postao Dejan Guslov, kada  veslači osvajaju  pet zlatnih medalja.

Doba sa zasluženim priznanjem, 2004.god.

 

A, onda su došla i adekvatna priznanja Dobi, kao jednom od najzaslužnijih za razvoj i napredak veslačkog sporta, i za sve učinjeno da on postane i ostane najtrofejniji sport u Smederevu,  jer smo od tada imali veslače - takmičare na Olimpijadama: Moskva 1980., Sidnej 2000., i  Atina 2004.


Početkom 1970. godine visoko rukovodstvo fabrike odredilo je Dobu  za jednog od rukovidilaca tada velikog projekta - izgradanja Hladne vljaonice. Dobivši široka ovalašćenja  on je formirao svoj projektni tim u koji uvrštava i mlade i starije iskusne ljude: tu su bili njemu poznati, ineteligentni i vredni stručnjaci, ali i oni koji su tek trabali da se kao takvi i dokažu. 

Put i procedura bili su poznati; ti odabrani ljudi imali su zadatak da nauče novi proces proizvodnje i novu buduću opremu, a onda i strani jezik (u konkretnom slučaju Hladna valjaonica - Nemački),  jer u Ugovoru za za projektovanje i sporuku inostrane opreme, postojala klauzula da se ljudi, koji će kasnije raditi  u proizvodnji i održavanju, moraju slati na višemesečnu praktičnu obuku. Taj odlazaka u inostranstvo radi obučavanja u poslu zvala se popularno –specijalizacija. Pre te grupe stručnih ljudi, na specijalizaciju su slati radnici u SSSR, ČSSR, Mađarsku, a kasnije u Francusku, Japan,  Nemačku, Englesku, Kinu i dr.

Neka se na neskronmosti ne zameri  autoru ovih redova, ali i on je imao sreću i zadovoljstvo da bude jedan od ovih ljudi.

Doba na prijemu 1-vog  Kvarto-valjačkog stana u Magdeburgu, 1971.god. Na slici su i Džama, Ljuba, Branko, Mija, i nemački stručnjaci Iz SKET-a

 

Sigurno je da je Doba bio jedan od najzaslužnijih ljudi iz najvišeg rukovodstva Železare, kako za donošenje odluka za izgradnju, tako i za samu fizičku realizaciju izgradnje tih pogona. Činjenice govore da je u tom vremenskom periodu izgrađeno najviše pogona: 1971. septembar, Visoka Peć, 1974.april, Hladna Valjaonica I, 1974.novembar, Konvertorska Čeličana, 1979.jun, Topla Valjaonica I, 1980.jul, Japanske Makaze, 1985.mart, Hladna Valjaonica II.  
Nije zgoreg napomenuti da je Doba, za svoje odluke i rešenja, imao veliku i neposrednu podršku od Generalnog direktora Miodraga Čeperkovića, ali i od drugih direktora (Mito Trivić, Svetislav Radivojević, Rade Čolić) i rukovodilaca tadašnjih društveno-političkih organizacija (SK, SSRN, RS,...).


Iz svog Inženjeringa Doba je inicirao uvođenje Projekata modernizacije i proširenja pogona sa ciljem povećanja kapaciteta, proširenja asortimana, povišenja kvaliteta i povećanja bezbednosti, jer je znao da u Železari ima obrazovanog  stručnog kadra, kako za projektovanje, tako i za izvođenje radova (montaža). Pod Dobinom koordinacijom sprovedena je i poslednja velika investicija u Železari: Izgradnja 6-tog valjačkog stana i dupliranje motora na Završnoj pruzi u Toploj valjaonici 1991.god.

Novi 6-ti stan na Završnoj pruzi u Toploj valjaonici, izgrađen 1991.god.

 

U vreme uvedenih sankcija UN 90-tih godina, Doba je bio mobilizator svojih saradnika u nalaženju poslova za Inženjering, čiji je direktor bio. Uvedeni su poslovi skeniranja i digitalizacije projektne i pasportne dokumenacije, i na taj način zarađeno je ca. 4,8 miliona dolara, kada je plata u Železari bila 20 Avramovih dinara! I nalaženje inženjering eksternih poslova: projektovanje, konsalting, skeniranje, termovizija, i dr. bilo je negova inicijativa. Pri svemu tome iskazala se njegova sposobnost organizovanja sopstvenih ljudi, ali i angažovanje stručnih ljudi iz drugih celina.


Kao vrlo obrazovan i inteligentan čovek, Doba je bio i vrlo aktini društveno politički radik, pa je za jedan period 1970. godine izabran za predsednika Upravnog odbora u nešto ranije preimenovanoj Železari –Metalurški Kombinat Smederevo. On je već tada znao koliki značaj ima smedervaska Železara, o čemu  govori i činjenica da su je posećivali i najviši domaći i inostrani državnici. Svakako je najviši domaći državnik i dragi gost uvek bio Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito. 

Na dočeku Tita među prvim i najodgovornijim stručnjaciam  i društveno političkim radnicima; 
S desna na levo : Jovanka, Tito, Mito Trivić, Radojko Ćirković, Doba Marković i Dragan Ilić


Na dočeku Tita u Železeri 1970. god. među prvim i najodgovornijim stručnjacima  i društveno-političkim radnicima bio je i Doba Marković. Vrlo je važno je navesti da je te godine, na informaciju da će se radovi na izgradnji  Železare obustaviti (zbog nedostatka para), Tito rekao: "To ne može, ja ne dam da mi novih milion radnika ode u inozemstvo, to je kapitalna stvar i to mora da se završi!". Tom prilikom uručena mu je Povelja počasnog građanina Smedereva.

Na sastanku SK  fabrike : S desna na levo : Doba i Dragan Ilić

 

 

Doba je, kao čovek velike inteligencije, načitan i obrazovan, odlučan i karakteran, puno je obećavao, pa je kao takav posedovao sve predispzicije da bude možda,  i prvi generalni direktor Železare  - smederevac ! Međutim, iako je bio čovek vizionar, čovek sa anticipacijom, nesrećni i nerasvetljeni požar u Hladnoj valjaonici 1986. god. direktno je uticalo da tako nešto ne bude!

U kriznim 90-tim godinama i u godinama demokratskih promena i uvođenja višeparatijskog sistema u Jugoslaviji, odn. Srbiji, Doba je promenio svoje društveno - političko opredeljenje. Uz svoju odraslu odškolovanu decu, ali sa samostalnom odlukom, bio je aktivni učesnik tih demokratskih promena.

Potičući iz gradske radničke porodice Doba je imao je puno razumevanja za sve školovane mlade ljude, kada je zapošljavanje u pitanju. Iako je u 60-tim, 70-tim i 80-tim godinama, došlo do burne izgradnje novih fabrika, pogona ili proširenja istih, zbog migracije i dolaska velikog broja ljudi sa sela u grad, ipak je bilo teško doći do posla. Naročito je bio izražen veliki priliv ljudi u Smederevo, pa je i tu bilo problema sa zapošljavanjem, posebno ženske radne snage i omladine!

U tom periodu Doba, u dogovoru sa stručnim rukovodstvom fabrike i rukovodiocima društveno političkih organizacija, donosi odluku da se svakog 8. marta u Železaru primi na posao po nekolIko devojaka i mladih žena. To su uglavnom bila deca Železarinih radnika, i/ili supruge mladih već zaposlenih stručnjaka. Međutim, ni on ni rukovodstvo fabrike nisu zaboravili na brigu  o ljudima sa „južne pruge“, a kasnije i o ljudima iz „kosovskih autobusa“, ali i Hrvatskih i Bosanskih!

Železara je Dobi bila druga kuća, pa je malo tužno što tu nije dočekao zasluženu penziju. Na novom radnom mestu, u beogradskom „Jugometalu“, kao savetnik generalnog direktora, istakao se svojim već poznatim sposobnostima i bio zadužen za izgradnju novog objekta koji je trebalo da bude jedna od prvih „pametih“ poslovnih zgrada sa ugradjenom najnovijom IT tehnologijom.

Porodična fotografija iz 1977.god. S desna u levo ; Doba drži Sanju, majka Seka,  zet Dika drži Danicu, setra Lila, otac Brana, supruga Ilona drži Milana, i tetka Rada

 

Doba je bio i pravi hedonista; voleo da popije, puno je pušio, voleo provod,...voleo je život! Bio je omiljen u društvu, a njegove priče iz mladosti i sa putovanja (uvek sa ponekim novim detaljima) svi su rado slušali i prepričavali. Uz to, umeo je da živi i uživa, jer je imao i sposobnost pronalaženja radosti u malim stvarima. Pošto je jako voleo Dunav, na Orešcu, na desnoj obali podigao je vikendicu, kako bi sa svojom porodicom provodio slobodno vreme. Kako je bio izuzetno društven čovek tu su mu dolazili kumovi, drugovi i mnogi prijatelji. Često je odlazio na pecanje, a kad nije bilo boljeg ulova, ribu je nabavljao od alasa kojih je ovde na Orešcu bilo puno. Doba je bio vešt i u pripremanju ribe; kuvao je lepu riblju čorbu i najčešće pržio ribu. 

Ilona i Doba - Srećan bračni par, 2004.god.

Doba je bio i veliki domaćin u onom izvornom značenju; bio je pošten i radan, pravedan, skroman, poštovao je ljude oko sebe i nije bio egoista. Njegova i uža i šira porodica bile su mu svetinje ! Bio je privržen muž i nežan i brižan otac. Uspešno je vodio svoju porodicu i jako puno je doprinosio njenom napretku. Puno je voleo svoju suprugu Icu (Ilona) sa kojom je izrodio dvoje dece,  Sanju i Milana. Sve svoje slobodno vreme provodio je sa njima. Često su se Doba i Ilona mogli videti po gradu, na pijaci, u prodavnici, ali je najlepša slika bila kada su zagrljeni šetali pored Dunava kod Veslačkog kluba.

Plemenito Dobino srce nije izdržalo tešku bolest, pa je 4.jula 2010. godine stalo.


Nikola Tasić Cale                                                                                                        

 

 

 

 

Izvor: SDCafe

Komentari

Missing
NTCale
17.03.2017.
Na prvoj fotografiji nalazi se i ex Generalni direktor Železare, Svetislav Radivojević Cace, koji je ovih dana preminuo. Sinoć, u Biblioteci, na promociji knjige o metalurgiji u Železari, autora Glede Živkovića, prisutni metalurzi i dr. , minutom ćutanja odali su počast preminulom Cacetu ! Slava mu !
Plusic 3 Minusic 0
Missing
dragoljub
01.03.2017.
Svaka čast Dobi Markoviću. Može biti dobar primer današnjim političarima na lokalu.
Plusic 4 Minusic 0
Missing
Dejan Guslov
17.02.2017.
Lep tekst o velikom coveku. Legende zauvek ostaju sa nama.
Plusic 4 Minusic 0
Missing
Knjaz
16.02.2017.
I onda su nekadasnji svesno i ne mareci za posledice ustupili mesto sadasnjima...gde su danas,vidi se!
Plusic 5 Minusic 0
Missing
Tuturutu
20.01.2017.
Pozdrav Sanji i Dani, a čitocima da objasnim ovu gomilu sveta sa slike 1987. godine, to je bio podunavski kup iz septembra iste godine a gledaoci su pozdravljali pobedu osmeraca VK Smederevo . Doba je na osnovu procene da je došla na klub jedna perspektivna generacija veslača kao predsednik kluba pokrenuo velika ulaganja u tu generaciju i u infrastrukturu kluba, nažalost generacija je ostala bez Barselone 1992. godine zbog rata i sankcija ali zato je klub dobio jednu zdravu osnovu za budućnost.
Plusic 9 Minusic 0
Missing
NTCale
18.01.2017.
O visokim moralnim, liderskim i organizatorskim sposobnostima, govori i činjenica da je Doba bio odabaran da ide u i Školu rezervnih vojnih oficira, da je kao potporučnik služio vojsku, te da je kao rezervni vojni starešina napredovao do majora !
Plusic 9 Minusic 0
Missing
Sanja - Dobina
17.01.2017.
Gospodine Nikola, čika Cale, Hvala Vam! Moj tata je za mene, naravno, bio posebna ličnost. Duhovit, nasmejan, optimista, pametan, pronicljiv, pravedan, odgovoran, vredan, posvećen, raspevan, osećajan, veseo, nežan, jak, brižan,... Teško mi je da sva osećanja, sve misli i sećanja na njega pretočim u reči. Nemoguće. Za mene je uvek bio i biće jedan, jedistven i, kako neko reče, neponovljiv a Vaš tekst mi potvrđuje da je bio i cenjen i poštovan Smederevac. A jedno je sigurno - NEDOSTAJE MI! MNOGO!!
Plusic 15 Minusic 0
Missing
Dana Perović rođena Novaković
17.01.2017.
Divan tekst. Ovo je moj ujak, bio mi je drugi otac, savetnik u životu, brižni deka mojoj deci. Voleo je svoju porodicu, pa železaru. Tim redom. Sve ostalo je bilo manje važno.
Plusic 12 Minusic 0
Missing
milan
17.01.2017.
Imao sam cast da saradjujem sa Dobom Markovicem . Takav strucnjak , covek ,gradski smeker jedinstveni izdanak gradjanskog Smedereva se jos dugu nece pojaviti u nasem sve tuznijem gradu.
Plusic 10 Minusic 1
Missing
jelena
17.01.2017.
Svaka čast za ideju.Stari Smederevci sada su pojam i za mlađe generacije ''Pravih'' Smederevaca.Bili dike i ponoss grada.Ideja je odlična.Ti Smederevci i ''ovi''sada se ne mogu uporediti.Tadašnji Smederevc su radili sve za Smederevo a ''ovi'' Smederevci sve za sebe.Verujte, ovaj komentar ostavqa veoma mlada osoba čije je poreklo iz Šumadije a rođena u Smederevu.Vaspitavam decu da se ponašaju prema gradu Smederevu, Smedervcima i sebi kao nekada pravi Smederevci.
Plusic 13 Minusic 0
Missing
Čika Dobin poznanik
17.01.2017.
Osamdeset i neke, bio je vreo letnji dan. Čika Doba je seo u baštu Dunav kafane i, po občaju' naručio 'ladan špricer. Konobar mu je doneo mlak. Doba je otpio gutljaj i rekao: "Ovo 'ladno?! Ma idi! Špricer mora da bude toliko 'ladan da kad ga ispiješ, sikćeš k'o Paja Patak.
Plusic 17 Minusic 1
Dodaj komentar
E50a0051c594f86b24409c68927ce4be
Naše priče
05.07.2017.
Najvećem broju građana Srbije i Smedereva sigurno je poznata vest da je glavni grad Slovenije - Ljubljana osvojila  i dobila laskavu titulu – Zelena Prestonica Evrope. I ništa tu neb...
46cbe01bced65277f86eaf90dc97fa88
Naše priče
09.03.2017.
Dragoljub Manić Dragan još u ranoj mladosti iskazivao je jake i pozitivne karakterne osobne.Već tada je pokazao liderske, mobilzatorske i organizatorske sposobnosti. Zbog toga je potrebno da se...
Dc7ec41eb9c37e2288e76f9f3c692d03
Naše priče
13.02.2017.
Selimir Jovanović Sele rođen je1926. godine u Krnjevu, gde je učio i završio Osnovnu školu, koja je u to vreme imala samo 4 razreda, a Gimnaziju, koja je tada trajala 8 godina, učio je i...
C9556b3936c2f378b8616d9e79de45ce
Naše priče
20.12.2016.
U čast dolazeće najveće srpske slave, Svetog Nikole, zaštitnika mornara i ribara, a u godini kada stara Smederevska legenda, ribar (alas) Dragoslav Tasić Draga Calion, ili Doktor Cale, kako su ...
B631d4c47abfeba13e3f112440767eca
Naše priče
22.11.2016.
Mali grad, dvor despota Đurđa i Proklete Jerine, arheološki je istražen, ali šta se krije ispod 11 hektara Velikog grada, poslednje prestonica Srbije Srednjeg veka, niko ne zna.  ...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
B2404e093627dc17f0048d04c06bb5e9
Poslao: mikidisko Pošalji fotografiju
Anketa
Da li ste zaposleni?
Da, za stalno.
Da, privremeno.
Nisam, tražim posao.
Nisam, ne tražim posao.
Sve ankete
Ukupno odgovora: 999
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300