Pemijer Aleksandar Vučić prošle nedelje obavestio je javnost da je Srbiji potrebna dozvola iz Brisela da bi kineska kompanija HBIS mogla da dođe u smederevsku železaru. Nakon toga, detaljnijih objašnjenja o tome o kakvoj vrsti odobrenja je reč – nije bilo.
„Politika” je istraživala – koja to evropska pravila ograničavaju slobodni protok kapitala i zašto Srbija mora da pita Brisel da li kineski investitor može da dođe u Smederevo?
Prema Protokolu 5. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala sa EU, od 1. februara 2010. godine, država više ne može da pomaže svoju industriju čelika. Evropa je takvu odluku unela u sporazum da ne bi remetila konkurenciju na sopstvenom tržištu čelika.
Pitali smo i predstavnike Vlade Srbije, ali i zvaničnike delegacije Evropske unije (EU) u Beogradu zašto nam je neophodan amin iz Brisela i da li to znači da je predviđena neka vrsta subvencija za investitora iz Kine. Ni iz kabineta premijera, ni iz Ministarstva finansija, kao ni iz Ministarstva privrede nismo dobili nikakav odgovor. Objašnjenje je stiglo jedino iz delegacije EU u Beogradu.
– Vlada Srbije nema nameru da obezbeđuje dodatnu državnu pomoć, odnosno subvencije „Železari Smederevo”. To bi bilo u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju – navodi se u odgovoru „Politici”.
Na konkretno pitanje, kakva nam je onda dozvola iz Brisela neophodna, u delegaciji EU odgovaraju da Evropa u procesu privatizacije čeličane želi naknadno da se uveri da je pomoć koju je železara dobijala do 1. februara prošle godine bila u skladu sa SSP-om.
Kako objašnjavaju, ovaj sporazum predviđa da industrija čelika može da dobije državnu pomoć u periodu od pet godina (od 2010. do 2015. godine) ukoliko posluje sa poteškoćama, ali da, nakon primene plana restrukturiranja, čeličana treba da stane na zdrave noge. Beograd sada treba da dokaže da subvencionisanje železare nije bilo uzaludno.
Premijer Vučić je nekoliko puta isticao, da je ovaj kineski proizvođač čelika zainteresovan da dođe u smederevsku čeličanu i uloži oko 120 miliona evra.
– Kinezi hoće da privatizuju železaru i očekujemo da nam EU pomogne u tome. Ako to izostane, mi smo u ozbiljnom problemu i zato želim da verujem da EU računa na Srbiju i da će nam po tom pitanju pomoći. Ne trebaju nam njihove pare. Samo dozvole da kineski proizvođač može da radi u Srbiji i da može da prodaje čelik na evropskom tržištu – rekao je Vučić prošle nedelje.
Na novinarsko pitanje, da li se to odnosi na spremnost Srbije da subvencioniše potencijalne gubitke, premijer kaže da nije o tome reč, već se razgovara o privatizaciji železare. Da Kinezi uđu u fabriku i ulože veliki novac. Što se tiče državne pomoći, to su bila, dodaje, pitanja u prošlosti kada je EU u pitanju.
Dodatnu pometnju uneo je i ministar finansija Dušan Vujović koji je dao drugo tumačenje. Kako je naveo, Evropska komisija kontroliše tenderske procedure koje finansira država jednako kod članica i kandidata. EK očekuje da svaka tenderska procedura, koja se finansira sredstvima iz budžeta, u zemljama članicama, ali i kandidatima, mora da bude po procedurama koje garantuju jednakost svima”, rekao je Vujović na konferenciji koja je prošlog petka održana u Vladi Srbije. On je naglasio da EU to standardno traži i primenjuje, čak i „prema samoj sebi”, kada je reč o finansiranju ponuđača. Razjašnjenje ove izjave nismo dobili ni posle dva dana insistiranja.
Sa druge strane, dok cena čelika na svetskom tržištu pada, iz Kine stižu loše vesti. Kako javlja Rojters, kineski zvaničnici očekuju otpuštanje 1,8 miliona radnika u domaćem sektoru uglja i čelika ili oko 15 odsto radne snage. Otpuštanja su u okviru nastojanja zvaničnog Pekinga da smanji prekomernu industrijsku proizvodnju. Kineski ministar za ljudske resurse i socijalnu bezbednost, Đin Vajmin, rekao je na konferenciji za novinare da bi 1,3 miliona radnika u sektoru uglja moglo da izgubi posao, plus 500.000 radnika u sektoru čelika. Kako navodi britanska agencija, pozivajući se na podatke kineskog Nacionalnog biroa za statistiku, kineski sektori uglja i čelika zapošljavaju oko 12 miliona radnika.
„To podrazumeva preraspodelu ukupno 1,8 miliona radnika. Zadatak će biti veoma težak, ali mi smo i dalje veoma optimistični”, izjavio je Đin.
Autor: Anica Telesković
Izvor: Politika