709
Razlog zašto pišem ovaj tekst o „Rafineriji Smederevo“, iako je do sada o njoj uglavnom sve rečeno, je taj što Smederevci a i ne samo oni, nikad neće dobiti odgovor na pitanje šta je bila pozadina ove „sage“, kako ju je bivši gradonačenik „krstio“?
Za mogućnost da će se u Smederevu graditi „rafinerija“ saznao sam (od prijatelja koji radi u opštini), u Avgustu 2008.-e godine, nekoliko dana pre nego što je informacija o tome objavljena u dnevnom listu „Alo“. U početku nisam mogao da poverujem u tačnost takve informacije, da „neko“ želi da u Smederevo, pored železare, dovede još jednog zagađivača kakva je rafinerija. Obzirom da se izvesno vreme opozicione partije nisu oglašavale povodom najavljene „investicije“, pokušao sam da „zainteresujem“ gradske MZ, da zajedno pokušamo da se, u razgovoru sa gradonačelnikom, izborimo za raspisivanje referenduma po pitanju „Rafinerije Smderevo“. Pristalo ih je samo nekoliko, ostale su slušale partijske „direktive“. Kako sam samo naivan bio. Već tada sam, nadajući se velikom otporu Smederevaca, bio siguran da će „alternativna lokacija“ biti Kovin. Zašto? Pa, biće u blizini Smedereva, zaposliće Kovince a „trovaće“ nas isto kao da je u Smederevu.
Zato što mi informacije o „investitoru“ nisu bile dostupne, osim onih prezentovanih na sajtu Grada Smederevo, pokušao sam da koristeći internet saznam nešto više o „investitoru“ i projektu rafinerije. Podaci do kojih sam, na ovaj način došao, najblaže rečeno, dovodili su u sumnju „ozbiljnost“ investitora. Napominjem da nisam stručnjak u oblasti prerade nafte i da bih teško, gotovo nikako, zalažući se za zaštitu životne sredine, „parirao“ jednom „Bejzik Ekvipment“-u, „Global Enerdži Group“-u i „Brajan Marej“-u.
Jedna od prvih informacija koja je izazvala „sumnju“, je ona o stručnim referencama Radomira Radivojevića, zamenika direktora „Komiko Oil“-a, osobe koje se najčešće, gotovo jedino, obraćala srpskoj javnosti povodom „Rafinerije Smederevo“. Konkretno, reč je o tekstu pod nazivom „Sa otadžbinom gradim most“ koji je objavljen u „Večernjim Novostima“ 11.11.2006. godine.
Navedeni tekst predstavlja hvalospev Radomiru Radivojeviću, generalnom menadžeru „SYP“-a iz Ciriha, koji je napravivši poslovni imenik, kasnije u emisiji „Tragač“ emitovanoj na „TV Jerina“ 06.02.2013. god.
(http://www.youtube.com/watch?v=X8EA6DQn-64) precizira da je reč o prodaji oglasa, odmah postao menadžer, koji zaključuje: „te danas mogu da stojim rame uz rame sa menadžmentom iz "Ceptera","HVB Lizinga","Svislajfa", "UBF banke", "Danonea", "Kredit Svisa", "Simensa", Kompanije "Si&Si", "Montenegroerlajnsa", "Mure", "MB pivare", "Emirata"…“ !?
Za samo 2 godine prelazi put od pravnika-menadžera koji prodaje oglase do „stručnjaka“ u oblasti prerade nafte, bez dana radnog staža u toj istoj naftnoj industriji.
Gradonačelnik, za zdravlje zabrinutim Smederevcima i odbornicima Skupštine Grada Smedereva, u skupštinskoj polemici, objašnjava da je reč o „vakum“ tehnologiji, koja će biti primenjena u rafineriji na 4km od centra grada, po evropskim i svetskim „ekološkim“ standardima. To isto tvrdi i naftni inspektor Stevan Vojinić u izjavi datoj „Al Džazira Balkan“ koja je na „Jutjub“ postavljena 16.03.2012. godine (http://www.youtube.com/watch?v=hSBv-GniBao).
Nema razloga za strah, rafinerija nema dimnjake, sagorevanje će da se vrši unutar cevi, ovo je najnovija tehnologija rafinerije, tvrdi naftni inspektor, koji bi „sutra“ trebalo da kontroliše rad rafinerije. I niko, ama baš niko, da postavi pitanje Gradonačelniku i naftnom inspektoru kada i gde su se upoznali sa projektom rafinerije, pa mogu sa takvom sigurnošću da tvrde da je reč o „najnovijoj“ tehnologiji!? Gradonačelniku, mašincu i Radomiru, pravniku se izgleda veruje na reč ili se možda veruje onoj prezentaciji rafinerije na sajtu Grada Smederevo pogledaj prezentaciju.
U ovoj prezentaciji-brošuri na sajtu grada Smederevo, na 33. strani, kao odgovor na pitanje: „Kakva je sigurnost investicije“, stoji: „Bankarska garancija na kompletan iznos investicija čija je kopija dostavljena ministru energetike“. Prosto je neshvatljivo da „bankarskom garancijom“ nije obuhvaćen i iznos za zakup zemljišta!? Da li je iko od „čelnika“ grada i odbornika, koji su glasali „za rafineriju“, video navedenu bankarsku garanciju? Ako je za utehu, zarad istine kako to voli Branče da naglasi, mislim da je nije ni ministar energetike video.
Međutim, ono što niko ne pominje tokom trajanja „sage“ je „projekat“ rafinerije koji je, u aprilu 2009. god., prezentovala bugarska firma „Galus konsalting grup“ iz Sofije. Zašto? Možda je nelogično da „američko-holandskom“ konzorcijumu, svetski poznatoj kompaniji, projekat rade Bugari? „Projekat“ rafinerije Smederevo i opet je reč o prezentaciji-brošuri na 40-tak stranica, skinut je sa sajta „Galus“-a, ali ostala je prezentacija kompanije. Kao najznačajniji svetski partneri „Galus“-a, na 10. strani prezentacije, navedene su firme „Komiko Oil“ d.o.o., „Komiko Oversiz N.V.“ Holandija i „Titan promet“ d.o.o. Zagreb, firma za gradnju stambenih i nestambenih zgrada (http://secure.creditreform.hr/r?s=titan-promet-d.o.o.&an=0000152378&setlang).
Zanimljivo je da se u dve navedene kompanije „Komiko Oil“ i „Titan promet“ (osnovan 2008.-e godine u vreme početka kampanje za izgradnju rafinerije), kao direktor pojavljuje Bugarin Ventzislav Tiankov Ivanov, u trećoj, „američko-holandskom“ konzorcijumu, navedeni Bugarin je član nadzornog odbora firme sa jednim zaposlenim!?
Na 9. strani prezentacije, kao najznačajniji svetski projekti „Galus“-a stoji i „Rafinerija Smederevo“.
I pored toga što „projektant“, koji se drži u tajnosti, ipak postoji, u Novembru 2009. godine, potpisuje se sporazum o razumevanju a nešto kasnije i ugovor o poslovima projektovanja i izgradnje, između „Komiko Oil“-a i „CIP“-a (http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Rafinerija-u-Smederevu-za-tri-godine.lt.html).
Prilikom potpisivanja sporazuma mogli smo da čujemo i sledeće: „Preliminarno smo se obavezali da će posao u sistemu „Komiko oila” naći 3.700 ljudi. U samom srcu rafinerije, u proizvodnom pogonu, radiće oko 600 inženjera i tehničara. Preuzeli smo obavezu da ćemo, ukoliko do izgradnje rafinerije dođe, oko 50 inženjera tehnološkog, mašinskog i elektrotehničkog fakulteta iz Beograda poslati na doškolovavanje o našem trošku u Hjuston, kako bi bili osposobljeni da vode rafineriju – izjavio je Radivojević.“.
Takođe, saznajemo da su već potpisani ugovori sa kompanijama koje će distribuirati gorivo u okruženju, u vreme kada se još uvek ne zna da li će Smederevo izdati zemljište u zakup!? Potpisivanju sporazuma prisustvuje i Gradonačelnik Umičević.
Ono što me definitivno uverava da je reč o apsolutno nekompetentnom „investitoru“, je „antologijski“ intervju Radomira Radivojevića dat „Politici on lajn“, pod nazivom „Komiko nema konkurenciju“, od 11.01.2010. godine
Navešću samo neke „bisere“:
• „Desetine ljudi svaki dan dolaze u lokalnu kancelariju, raspituju se i traže posao. Inženjeri, ekonomisti, tehnolozi, doktori nauka, ekolozi, najbolji studenti generacije novosadskog Tehničkog fakulteta s preporukama britanskih univerziteta, prekaljeni majstori s bušotina širom sveta… ostavljaju svoje radne biografije, vizit-karte, šalju elektronskom poštom svoje Si-Vije. Nude se da rade, mada firma još nije ni počela da radi, ni da se gradi.“.
Ni dan danas „Komiko Oil“ nema mejl adresu.
• „Januar je za nas jako bitan, u ovom mesecu će se sve rešiti jer mi nemamo više vremena za čekanje”, kaže Radomir Radivojević, zamenik direktora kompanije „Komiko oil”.
Koliko vidimo ostali su do 2013. godine.
• „Jedan od akcionara je „Bejzik ekvipment”, poznati svetski proizvođač opreme i postrojenja za rafinerije. Ta kompanija je do sada svoju opremu ugradila u 156 rafinerija samo u Teksasu.“.
U Teksasu je 2011. godine bilo 27 rafinerija.
I za kraj, navešću kako Radomir vidi dodatne poslove, koji će u sistemu „Komiko Oil“-a zaposliti Smederevce:
• „Evo ekskluzivne vesti za „Politiku”. Posle najave da ćemo graditi rafineriju, jedna svetski poznata kompanija iz SAD traži lokaciju u Smederevu da gradi svoje pogone sa čisto „zelenom” tehnologijom. Ako ona to uradi, celokupna srpska poljoprivreda će biti uposlena na dugi rok. Oko rafinerije u Smederevu nići će mnogo novih pogona koji će praviti rukavice za radnike rafinerije, radiće se ambalaža, odela… S nama je već stupilo u kontakt četiri-pet ozbiljnih kompanija s kojima smo u Beču razgovarali i koje žele da nas prate u Smederevu.“.
Neće samo nezaposleni Smederevci dobiti posao u rafineriji, korist će imati i poljoprivrednici smederevskog regiona, pa tako u izjavi datoj dnevnom listu „Danas“, 24.07.2011. g. Radomir kaže: „Prema njegovim rečima Komiko oil će pomoći i poljoprivredni razvoj Smederevskog regiona, jer je spreman da otkupi poljoprivredne proizvode registrovanih poljoprivrednih domaćinstava iz okruga radi ishrane kako radnika koji će učestvovati u realizaciji ovog projekta, tako i onih koji će biti zaposleni u rafineriji. To praktično znači da će poljoprivredni proizvođači imati sigurnog kupca svojih proizvoda.“
Postavlja se pitanje: „čije poljoprivredne prouzvode za ishranu sada koriste tih 540 Smederevaca koji će raditi u rafineriji“?
Dalje, u navedenom intervjuu, Radomir kaže: „Komiko oil je ćerka firma Komiko oversis, firme koju su osnovale američke kompanije radi izgradnje najsavremenije rafinerije na ovim prostorima uz podršku uglednih svetskih banaka. Komiko oil je u stoprocentnom vlasništvu kompanije Komiko oversis i registrovana je za poslovanje u Srbiji.“.
Kako to da ugledne svetske banke nisu „skupile“ novac za zakup zemljišta?
Pošto smo „apsolvirali“ Radomira, pogledajmo malo druge učesnike „sage“, pre svega Milutina Ignjatovića, direktora „CIP“-a i Maju Fragner, „Pi Ar“ menadžera firme „Farms Etanol“ iz Ohaja, odnosno konferencijom za štampu, „Komiko Oil“-a u „Medija Centru“, od 15.03.2010. godine, uoči izglasavanja skupštinske odluke o održavanju referenduma u Smederevu (http://www.webtv.rs/play/15138/comico-oil—izgradnja-rafinerije-nafte–smederevo).
Maja Fragner, navodni portparol „Farms Etanol“-a, u ime „borda direktora“, ovaj izraz vrlo često i Radomir koristi, želi da podrži inicijativu Vlade Srbije da ovako strateški projekat (Rafinerija Smederevo) podigne na nivo od nacionalnog interesa, ujedno najavljuje i novu veliku investiciju od 135 miliona dolara u Smederevo. Zaposliće oko 200 ljudi na samoj lokaciji i oko 3-5.000 domaćinstava dobiće status stalnih kooperanata pri uzgajanju stoke za „Farms Etanol“. Takođe, Srbija će biti prva država u Evropi koja će se baviti proizvodnjom bioetanola“, kao i da je u Beogradu pre 4 godine (2006. g.) „Farms Etanol“ osnovao svoj istraživački centar za centralnu Evropu.
Sve je ovo pomenuta gospođica izjavila a da nije ni „trepnula“. Meni je i dan danas nejasno, kako to da niko od prisutnih novinara nije izrazio želju da napravi reportažu o istraživačkom centru za centralnu Evropu, koji „Farms Etanol“ ima u Beogradu? Kako to, da niko nije pitao za adresu istraživačkog centra? Gospođica Maja je u vreme održavanja ove konferencije još uvek bila student Akademije lepih umetnosti u Beogradu, od 2005. do 2011. godine. Takođe, u svojoj biografiji (CV-u), objavljenoj na sajtu „Elance“ u delu koji se odnosi na radno iskustvo, nigde ne navodi iskustvo stečeno u tako renomiranoj firmi kao što je „Farms Etanol“, („Job History-0 jobs“).
Ni Milutin Ignjatović, direktor „CIP“-a, ne zaostoje mnogo za Radomirom i Majom, pa tako na pomenutoj konferenciji izjavljuje da su projekti rafinerije u završnoj fazi, 2 godine pre nego što je zemljište za rafineriju dato u zakup!? Uradili su („CIP“) geodetske radove, istražne radove, istražne radove geološke,… E sada, ako se vratimo na emisiju „Tragač“-„TV Jerina od 06.02.2013. godine
videćemo da Radomir na pitanje voditelja da li su radili neka geološka istraživanja na terenu, Radomir odgovara da „CIP“ nije uradio geološka istraživanja jer je bio sprečen od strane neke gospode, iz nekog sela, koja je tu zasadila letinu?
Hajde sada da se upoznamo sa investitorima, „Komiko Oil“-om Beograd („ćerka“) i „Komiko Oversajz N.V.“ Holandija („majka“).
Opšte je poznato da „Komiko Oil“ ima dva zaposlena, direktora Ventzislava i njegovog zamenika Radomira. Međutim, ono što je manje poznato, je datum osnovanja „Komiko Oil“-a. U „APR“-u za datum osnivanja stoji 03.12.2007. godina i to je sasvim u redu, ako „znamo“ da je datum osnivanja „majke“, „Komiko Oversajz N.V“ 05.12.2006.g., poklapa se, „majka“ je starija od „ćerke“. Međutim na sajtu srpske firme „Solvent point“ firme koja pruža informacije o firmama registrovanim u Srbiji, za datum osnivanja „Komiko Oil“-a Beograd stajalo je 20.12.2003.g. Nakon objavljivanja ove informacije na „RTV Smederevo“ i posle jednog komentara u „Blic“-u, „Solvent Point“ je usaglasio podatke sa „APR“-om.
Do podataka o hiljadama firmi je nemoguće doći, još manje se takvi podaci unose ručno, već se u elektronskom obliku preuzimaju iz „APR“-a, tako da je malo verovatno da je u pitanju greška.
Kada je reč o „američko-holandskom“ konzorcijumu, podaci dobijeni posredstvom firme „Global Mint“, (izveštaji o bonitetu nisu besplatni), su poražavajući:
Total assets:
2007-25€; 2008-2€; 2009-2€; 2010-2€
Shareholders funds:
2007-(-32€); 2008-(-62€); 2009-(-76€); 2010-(-94€)
Number of employees:
2007-1; 2008-1; 2009-4; 2010-1
Na osnovu napred navedenih informacija, mogao sam savim argumentovano i sa velikom pouzdanošću da, učestvujući u mnogim forumima na temu „Rafinerija Smederevo“, iznosim mišljenje da „investitor“ neće imati para ni za zakup zemljišta a pogotovo ne za izgradnju rafinerije. Ono što ne znam, već samo mogu da pretpostavljam, kao i mnogi Smederevci uostalom, šta je bila pozadina, šta je bio cilj, šta se htelo sa zemljištem, zakupljenim za izgradnju navodne rafinerije?
Ne slažem se sa tvrdnjama da je reč o američkoj polovnoj rafineriji, jer da iza „projekta“ stoje Amerikanci, oni bi imali para za zakup zemljišta. Moja pretpostavka je da je namera bila uzeti zemljište u zakup, napraviti par rezervoara, zaustaviti „investiciju“ zbog „svetske ekonomske krize“ ili zbog odustajanja nekog od „akcionara“ i onda posao nastaviti uvozom i preprodajom nafte i derivatima nafte.
Odgovor na pitanje, šta je pozadina ove „sage“ nije teško dobiti, zato i pišem ovaj tekst, dovoljno je zatražiti od Milutina Ignjatovića, direktora „CIP“-a da pokaže projekte koje je „CIP“ uradio za „Komiko Oil“, zatražiti od Maje Fragner da pokaže sedište „Farms Etanol“-a u Beogradu, „zamoliti“ Radomira da pokaže dokument o osnivanju „američko-holandskog“ konzorcijuma ili da nas upozna sa bordom direktora firme „Komiko Oversajz N.V.“. Zapitati Umičevića kako 4 godine sve zna o „Komiko Oil“-u, zna o najsavremenijoj „vakumskoj“ tehnologiji, zna da će uplata zakupnine kasniti nekoliko dana-nedelja zbog problema oko dobijanja bankarskih kredita a na kraju, nakon izglasavanja „poravnanja“ daje sledeću izjavu: „“Izuzetno sam zadovoljan jer u Novu godinu ulazimo sa novom logikom. Da presečemo, za 30 dana donesemo dobru odluku, da vidimo da li je investitor finansijski sposoban i da ako nije, vratimo zemlju gradu i dalje raspolažemo njom na privlačenju novog investitora”, kaže on.
I na kraju, kao zaključak, mogu da navedem da je možda i dobro što se ovom gradu desio „Komiko Oil“ i Radomir Radiojević, jer pokazao je Smederevcima da apsolutno nekompetentni ljudi vode ovaj grad, kako opisati njihovu neodgovornost prema zdravlju građana Smedereva? Pokazao je i da su odbornici grada Smedereva samo obična glasačka „mašina“, koji ne žele čak ni da posumnjaju u ono što im „vođe“ govore. Kao ilustraciju, navešću primer da sam člana „veća“ Grada Smedereva, pred kraj prošle godine, pitao šta zna o „Komiko Oil“-u i Radomiru Radivojeviću, odgovor člana veća i partije, koja se inače zalaže za dve rafinerije i dve železare, bio je da ne zna ništa?! Ne zna ništa a pritom učestvuje u donošenju „sudbonosnih“ odluka po ovaj grad.
Šta reći, već samo, svaka čast majstore.
Izvor: SDCafe