• Program ovogodisnjih Nusicevih dana (158.5 kb DOC)
• Kratak istorijat festivala Nusicevi dani (48.5 kb DOC)
• Izvestaji ekipe SD Cafe-a sa 23. Nusicevih dana (2006. god)

Fotoreporter Blica, Nenad Pavlović, rešio je da sa nama podeli neke od svojih fotografija sa Nušićevih dana.

Uživajte!

Galerija fotografija Nenada Pavlovića sa 25, Nušićevih dana.

SAOPŠTENJE STRUČNOG ŽIRIJA O DODELI NAGRADE ZA NAJBOLJU PREDSTAVU 25. NUŠIĆEVIH DANA

Na 25. festivalu „Nušićevi dani“ u Smederevu, u zvaničnoj selekciji prikazano je 6 predstava:

- „Ne igraj na Engleze“, Vladimira Đurđevića, u režiji Stanislave Koprivice, u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta
- „Ćeif“, Mirze Fehimovića, u režiji Egona Savina, takođe u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta
- „Ožalošćena porodica“ Branislava Nušića, u režiji Olivere Đorđević, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Subotice
- „Tako je moralo biti“ Branislava Nušića, u režiji Egona Savina, u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta
- „Žena mog najboljeg prijatelja“ po Nušićevom tekstu „Svinja“, u režiji Boška Puletića i izvođenju pozorišta „Zoran Radmilović“ iz Zaječara i
- „Suze su O. K.“ Mirjane Bobić-Mojsilović, u režiji Milana Karadžića, u izvođenju Zvezdara teatra.

Stručni žiri, posle prikazanih predstava u zvaničnoj konkurenciji, a po izboru ovogodišnjeg selektora gđe Dragane Čolić-Biljanovski, jednoglasno je doneo odluku i sa zadovoljstvom dodeljuje NUŠIĆEVU NAGRADU ZA NAJBOLJU PREDSTAVU U CELINI

predstavi

TAKO JE MORALO BITI,

Branislava Nušića,

u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta

OBRAZLOŽENJE ODLUKE STRUČNOG ŽIRIJA ZA DODELU NAGRADE

ZA NAJBOLJU PREDSTAVU 25. NUŠIĆEVIH DANA

Ovih šest pozorišnih večeri u Smederevu imali smo prilike da pogledamo nekoliko predstava, koje su se izdvojile, bilo darovitim tekstom, zanimljivom režijom, ili odličnim glumačkim ostvarenjima.

Ali kako najbolja predstava festivala mora sve to da poseduje i objedini, žiri nije imao dilemu da to mora biti predstava TAKO JE MORALO BITI, Jugoslovenskog dramskog pozorišta – Velika scena „Ljuba Tadić“.

Egon Savin je od jednog, za glumce vrlo teškog, i pomalo sentimentalnog Nušićevog komada, koji se možda i zbog toga vrlo retko izvodi, napravio jednostavnu, a duboku, iskrenu i emotivnu predstavu, pruživši glumcima zahtevne i velike zadatke, koje su oni snažno i nadahnuto igrali, pošteno se i neštedimice darujući pred smederevskom publikom.

Izuzetno raspoloženje, u kome je publika pratila predstavu – suze, muk, pa nemir i na kraju istinske ovacije, kakve se retko događaju u srpskom pozorištu – samo su još jedna potvrda da se radi o zaista velikoj predstavi, koja ima snagu da potpuno obuzme i glumce i publiku, približavajući gledaoce onome o čemu je pisao Aristotel, a što je danas tako retko – katarzi.

Da je stručni žiri doneo dobru i pravednu odluku, govori i podatak da je i publika na „Nušićevim danima“ ocenila predstavu „Tako je moralo biti“ najvećom prosečnom ocenom.

A kada je mišljenje stručnog žirija i publike istovetno, onda Nušićeva nagrada za najbolju predstavu nesumnjivo ide u prave ruke!

25. „Nušićevi dani“ Smederevo 2008.

Izveštaj Komisije za prebrojavanje glasova publike za najbolju predstavu

1. Na osnovu prebrojanih glasova publike, predstava „Tako je moralo biti“,

Branislava Nušića u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta,

Velika scena „Ljuba Tadić“, u adaptaciji i režiji Egona Savina, dobila je prosečnu ocenu 4,79.

2. Na osnovu prebrojanih glasova publike, predstava „Suze su O. K.“,

Mirjane Bobić-Mojsilović u izvođenju Zvezdara Teatra iz Beograda, u režiji Milana Karadžića, dobila je prosečnu ocenu 4,63.

3. Na osnovu prebrojanih glasova publike, predstava „Ožalošćena porodica“,

Branislava Nušića u izvođenju Narodnog pozorišta iz Subotice, u režiji Olivere Đorđević , dobila je prosečnu ocenu 4,43.

4. Na osnovu prebrojanih glasova publike, predstava „Ne igraj na Engleze“

Vladimira Đurđevića, u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta,

u režiji Staše Koprivice, dobila je prosečnu ocenu 4,36.

5. Na osnovu prebrojanih glasova publike, predstava „Ćeif“ Mirze Fehimovića,

u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji i adaptaciji Egona Savina, dobila je prosečnu ocenu 4,27.

6. Na osnovu prebrojanih glasova publike, predstava „Žena mog najboljeg prijatelja“,

Branislava Nušića u izvođenju Pozorišta „Zoran Radmilović“ iz Zaječara,

u režiji Boška Puletića, dobila je prosečnu ocenu 3,98 .

Najbolja predstava po oceni publike je predstava „Tako je moralo biti“,

Branislava Nušića u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta,

Velika scena „Ljuba Tadić“, u adaptaciji i režiji Egona Savina.

NUŠIĆEVA NAGRADA ZA NAJBOLJU PREDSTAVU U CELINI NA OSNOVU GLASOVA PUBLIKE je Plaketa sa likom Branislava Nušića.

CENTAR ZA KULTURU SMEDEREVO

XXV NUŠIĆEVI DANI 2008

DOBITNICI NAGRADE ZA GLUMAČKO OSTVARENJE VEČERI – PLAKETE SA LIKOM BRANISLAVA NUŠIĆA

PRETFESTIVALSKI PROGRAM

Gradsko pozorište „Abrašević“ Valjevo

Branislav Nušić: GOSPOĐA MINISTARKA

Adaptacija i režija: Miroslav Trifunović

Dobitnica: Jadranka Bulatović za ulogu Gđe Živke ministarke

Centar za kulturu Požarevac

Pozorište „Milivoje Živanović“

Branislav Nušić: KNJIGA DRUGA

Režija: Spasoje Ž. Milovanović

Dobitnica: Snežana Mandrašević za ulogu Rajne

Centar za kulturu Svilajnac

Gradsko pozorište

Branislav Nušić: SUMNJIVO LICE

Režija: Dejan Cicmilović

Dobitnik: Zlatko Marković za ulogu Žike, sreskog pisara

FESTIVALSKI PROGRAM

Beogradsko dramsko pozorište

Vladimir Đurđević: NE IGRAJ NA ENGLEZE

Režija: Staša Koprivica

Scenograf: Tanja Marčetić

Dobitnik: Ivan Tomić za ulogu Buleta

Beogradsko dramsko pozorište

Mirza Fehimović: ĆEIF

Režija, adaptacija: Egon Savin

Dobitnica: Dušanka Stojanović za ulogu Esme Halilović:

Narodno pozorište Subotica

Branislav Nušić: OŽALOŠĆENA PORODICA

Režija: Olivera Đorđević

Dobitnica: Vesna Kljajić-Ristović za ulogu Sarke

Jugoslovensko dramsko pozorište

Velika scena „Ljuba Tadić“

Branislav Nušić: TAKO JE MORALO BITI

Adaptacija i režija: Egon Savin

Dobitnica: Anita Mančić za ulogu Jele

Pozorište „Zoran Radmilović“ Zaječar

Branislav Nušić: ŽENA MOG NAJBOLJEG PRIJATELJA (Svinja)

Režija: Boško Puletić

Dobitnik: Vladimir Milošević za ulogu Nikole

Zvezdara teatar Beograd

Mirjana Bobić-Mojsilović: SUZE SU O.K.

Režija: Milan Karadžić

Dobitnica: Tanja Bošković za ulogu Marije Kalić

Na poslednjoj večeri 25. Nušićevih dana održana je dodela nagrada i kao poklon publici izvedena je predstava U poseti kod gospodina Grina, po izboru ovogodišnjeg dobitnika Nušićeve nagrade za životno delo glumcu komičaru, Predraag Ejdusa.

Priznanje, koje se sastoji od statuete Branislava Nušića i novčane nagrade, Ejdusu je uručio predsednik Organizacionog odbora festivala i predsednik opštine Smederevo Saša Radosavljević. Najbolja predstava u celini, po oceni stručnog žirija i na osnovu glasova publike, je Nušićeva Tako je moralo biti koju je izvelo Jugoslovensko dramsko pozorište, u režiji Egona Savina. Glavu ulogu Jakova Nenadovića je tumačio Ejdus. Ta predstava se izdvojila od šest izvedenih na festivalskom programu, i dobila je visoku ocenu 4,74. Ejdus, 19. dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo glumcu komičaru, koja je dodeljuje od 1990. godine, rekao je da mu je drago što je dobio tu nagradu jer je za komiku potrebno mnogo više dara. Jubilarne nagrade za afirmaciju festivala dodeljene su Milosavu Buci Mirkoviću, književniku i pozorišnom kritičaru, dr Dragani Čolić Biljanovski teatrologu, prof. FDU u Beogradu i dr Zoranu T. Jovanoviću, teatrologu.

Predstava U poseti kod gospodina Grina govori o agresivnosti u društvu i o položaju manjinskih zajednica u istom. Jevreji, homoseksualci, crnci ... Ceo njihov napor u ovoj drami je da pronađu mesto i ostvare svoje ljudsko pravo na sreću. Ali, čini se da i manjine imaju svoju isključivost, ponavljajući model ponašanja većine - njihovu osionost, aroganciju i isključivost.

Ros Gardiner (Srđan Timarov) je mladi, uspešni diplomac Harvarda, radi za American Express ... naizgled čovek bez problema ... nakon jedne saobraćajne nezgode osuđen je na društveno koristan rad koji se sastoji iz toga da svake nedelje gospodinu Grinu (Predrag Ejdus), starom, konzervativnom Jevrejinu donese hranu i očisti stan. Ros i gospodin Grin se zbližavaju i jedan drugom pričaju svoje životne priče. Gospodin Grin priča o progonu Jevreja iz Rusije početkom 20. veka, o begu svoje porodice u Njujork, o svom braku sa Jetom ... Kada savetuje Rosa da treba da nađe pravu devojku, Ros mu kaže da za njega ne postoji prava devojka i priznaje da je homoseksualac, zbog čega se oseća odbačenim od strane svih, najviše od svoje porodice, tj. od oca. Gospodin Grin se odaje da ima ćerku sa kojom nije u kontaktu, koju je odbacio od sebe jer se udala za crnca, izdajući tako jevrejske zakone. Iz pisama saznaju da ćerka ne zna da joj je majka umrla i Ros pokušava da nagovori gospodina Grina da popusti, da prizna da je voli, bez obzira na njenu odluku, i da makar razgovara sa ćerkom. Isprva nailazi na odlučan otpor koji polako popušta i gospodin Grin se na kraju susreće sa svojom davno odbačenom ćerkom ...

A.J. 

Završna predstava festivalskog programa 25. Nušićevih dana bila je drama Mirjane Bobić Mojsiloviću režiji Milana Karadžića, Suze su O.K. Popularna glumačka ekipa Zvezdara teatra u sastavu: Tanja Bošković, Ivan Jevtović, Rade Marjanović i Milan Caci Mihailović, dovodila je često publiku do smeha, ali, na kraju, i do suza.

Snažan emotivni naboj ove predstave naslućuje se od samog početka, ali tek na kraju dostiže svoju kulminaciju. Glavni lik je Marija (Tanja Bošković), nekadašnja lepotica, pevačica i muza mnogih pesnika. Ona pronalazi mladog, siromašnog pesnika Simu Kralja (Ivan Jevtović) na ulici (prethodno ga je posmatrala na pesničkim večerima) i nudi mu utočište u svom stanu. On isprva to odbija, ali kako vreme prolazi sve se vise zblizava sa Marijom i postaje joj pravi prijatelj.

Kako se priča polako razvija saznajemo da je, u svojoj mladosti, Marija bila u vezi sa poznatim pesnikom Viktorom Novakom (Rade Marjanović), baš u vreme kada su nastale njegove najbolje pesme. Poznati ženskaroš Viktor Novak, otkriva i svoju bezosecajnu prirodu kada dolazi kod Marije posle toliko godina da joj traži novac koji joj je svojevremeno pozajmio. Tu saznajemo i da joj, ustvari, nije posvetio nijednu pesmu, da je sve vreme bio zaljubljen u drugu, i da Marija njemu ne predstavlja mnogo više od "stavke u notesu".

Marija, iako od tuge vec ogrezla u pijanstvo, tone sve vise ... Njen mladi pesnik, kome je pruzila inspiraciju i utociste, kupuje joj "belu haljinu na tufne", koju je zelela, i "vodi je na more". Tu je on pita koja je to njena najveca zelja, koju mu nikad nije rekla, a ona odgovara da to "ili znas, ili ne znas".

Marija umire, a Sima joj posvećuje jednu svoju prelepu pesmu ... Time se, zapravo, ispunjava Marijina najveća želja, da ima pesmu posvećenu sebi, da ostavi neki trag ...

A.J. 

U četvrtak, 17. aprila 2008. u okviru 25. Nušićevih dana održana je predstava Tako je moralo biti, po tekstu Branislava Nušića, a u režiji Egona Savina. Sa izvanrednom scenografijom, kostimografijom i glumačkom ekipom koju, između ostalih, čine ovogodišnji dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo glumcu komičaru Predrag Ejdus, kao i Radmila Radovanović, Anita Mančić, Jelena Petrović, Nebojša Dugalić, Mihajlo Janketić, Miodrag Radovanović, Vojin Ćetković i drugi, ova predstava je najavljivana kao perjanica ovogodišnjeg Nušićevog festivala. Tako je i bilo.

Od samog početka glumci su mamili nebrojene aplauze publike, a scena i kostimi učinili su da se, makar na trenutak, vratimo u 19. vek i doživimo odnose u društvu koji su tada vladali.

U središtu ove drame je Jela (Anita Mančić) koja pokušava da se izbori sa svojom tragičnom sudbinom. Predstava počinje pripremama za Jelin rođendan, njen muž Đorđe (Nebojša Dugalić) nervozno daje instrukcije služavki Sofiji (Ana Simić), trudeći se da sve ispadne savršeno. Prvi nagoveštaj da u njihovim odnosima nije sve u najboljem redu je već sam Jelin izlazak na scenu, prilikom kojeg ona jedva da je svog muža udostojila pogledom, iako joj je priredio tako divno iznenađenje. Gosti polako pristižu, među njima i Jelin otac Jakov Nedeljković (Predrag Ejdus), kod koga se odmah primećuje raskalašan odnos prema novcu. Saznajemo, takođe, da on još uvek nije dao Đorđu i Jeli dogovoreni miraz, iako je prošlo 5 godina od njihove svadbe, kao i da Đorđe tome ne pridaje veliki značaj.

Zaplet počinje dolaskom na scenu mladog imućnog gospodina Ljubomira Nestorovića (Vojin Ćetković), koji je ustvari Jelina prva ljubav. Jela je iznenađena njegovom posetom, naročito što je došao po pozivu njenog muža Đorđa. Među njima se rasplamsa rasprava, u kojoj Jela saznaje da je pravi razlog što se njihova veza nije završila venčanjem - ponašanje njenog oca prema bogatstvu gospodina Nestorovića.

Kasnije, Đorđe kazuje Jeli pravi razlog Nestorovićeve posete - on je jedini koji može da mu pozajmi novac, kako bi vratio u državnu kasu proneverenih 20.000 dinara. Đorđe mora da vrati novac do sutrašnjeg dana, inače će biti uhapšen. Kada je saznala da je Đorđe novac uzimao kako bi njoj kupovao poklone i tako bar malo bacio senku na svoje sirotinjsko poreklo, odnosno, kako je samo zbog nje rizikovao svoju čast i slobodu, ona po prvi put u svom životu oseti ljubav prema svom mužu i obećava mu da će naći rešenje.

Kada Jela odbije Nestorovićevu nepristojnu ponudu da joj "pokloni" novac u zamenu za "prijateljstvo", jedini način koji joj preostaje da spasi svog muža je da od oca otme novac namenjen za miraz svoje mlađe sestre. Taj novac spasava Đorđa, ali je Jelina sestra sada skrhana bolom. Jela ne sme da dozvoli da sestra doživi njenu sudbinu, odlazi kod Nestorovića, pristaje na ponudu i novac daje svojoj sestri.

Sve se, naizgled, lepo završilo, sestra je isprošena, Đorđe na slobodi neukaljanog obraza, čak uspeva da, uz pomoć strica, nađe način da pozajmi novac po povoljnim uslovima, kako bi vratili "dug" Nestoroviću. Međutim, Jela, slomljena zbog svog greha, priznaje Đorđu da je sve uradila, ne kako bi spasla njega, već svoju porodicu, kao i da ga nikad nije volela. Đorđe joj saopštava da više sa njom ne može živeti pod istim krovom i zove njene roditelje da im to saopšti. Jela se ne može suočiti sa takvom sramotom i ubija se. Đorđe plače nad svojom mrtvom dragom, a dolazi i Nestorović, koji se sa njom oprašta bezizraznog lica i bez ijedne prolivene suze.

Publika je predstavu ocenila prosečnom ocenom 4,79, a nagradu za glumačko ostvarenje večeri dobila je Anita Mančić.

A.J.

Još jedna fenomenalna satirična drama prikazana je smederevskoj publici 16. aprila.
"Ožalošćenu porodicu" su nam svojim veštim glumačkim sposobnostima dočarali glumci iz narodnog pozorišta u Subotici.
Nušić u komediji oslikava gramzivu stranu ljudske prirode kao i ponašanje ljudi prilikom raspodele imovine.
Familija lažnim oplakivanjem pokojnika pokušava da prigrabi za sebe što veći deo nasledstva. Testament sme biti otvoren tek 40 dana nakon pokojnikove smrti tako da se na dan sahrane ne zna ko je naslednik. Da bi osigurala svoj deo nasledstva, cela familija se useljava u kuću nedavno sahranjenog. Vrhunac pohlepe se ispoljava kada se jedan od rođaka useli u pokojnikuvu sobu u kojoj je sahranjeni samo dan ranije preminuo.
Kleptomanija je odlika svakog člana "ožalošćene" porodice. Kradu se poslužavnici, satovi, escajg od srebra...pa čak i cveće, hrana i glomazni predmeti.
Bogatstvo nasleđuje vanbračna pokojnikova ćerka, a porodica se srdačno odriče svog "bednog" dinarskog nasledstva koji uz cveće, stolice i skupocene stvari brižljivo ipak nosi kući.

K.N. 

Večeras je u Centru za kulturu Smederevo otvoren festivalski program manifestacije Nušićevi dani.

Program je otvorila prošlogodišnja dobitnica nagrade glumcu komediografu za životno delo, Gordana Đurđevic - Dimic iz novosadskogskog Narodnog pozorišta.

Izvođena je predstava "Ne igraj na Engleze", Beogradskog dramskog pozorišta.

Publika je predstavu ocenila ocenom 4.36, podstrekla mnogobrojnim aplauzima i burnim smehom koji se prolamao salom. Kao glumac večeri izabran je Ivan Tomic.

U vidu tri lika i četvrtog pomenutog, predstavljeno je današnje društvo, njegovi poroci i laži zaslađeno humorom.

U ovoj drami bi se mogla podvući deviza da je čovek čoveku vuk. Tako i biva ...

Porok današnjice - pakao sveobuhvatne kladionice bukti ovim delom kao glavna linija radnje. Zbog klađenja je sin proneverio novac za očeve lekove, čime je ubio oca.

Njegov prijatelj, od supruge pozajmljuje novac za lekove tog istog bolesnog oca i upotrebljava ih naravno za klađenje, čime je i on posredno kriv, za smrt oca svog najboljeg druga.

Dok je treći, veliki zavodnik uspeo da zavede ženu svog druga kome je ova radi još veće tragičnosti bila i jedina žena u životu što mu "nije malo".

Na kraju, svi su poraženi i gubitnici. Mogu samo da se sećaju ubijenog oca i reči koje im je povodom klađenja izjavlijivao - da se ne klade na Engleze.

Prevareni muž i pronevereni prijatelj ostaje da beznadežno leži na podu, dok su ostala dvojica u istom takvom haosu.

Predstava je pobudila pažnju neočekivanim obrtom, razotkrivanjem karaktera, padanjm maski i sve to uz dosta emotivnog naboja.

Posle predstave, na konferenciji za novinare, direktor Beogradskog dramskog pozorišta Nebojša Bradić govorio je o novim tendencijama u pozorištu i njegovom novom uzletu kome svedoči nova, mlada publika.

I.N.