Kraj Nušićevih dana 01-May-2006 17:36:22

FESTIVAL JE ZATVOREN U koncertnoj dvorani Centra za kulturu okupila se još jednom, za kraj, verna smederevska publika i ovogodišnji dobitnici nagrada “Nušićevih dana”. Nagrada za životno delo glumcu-komičaru ove godine pripala je Jelisaveti-Seki Sablić, a za najbolju predstavu festivala proglasena je “Gospodja ministarka”, u izvodjenju Narodnog pozorista iz Banja Luke, a u režiji Milice Kralj. Naravno, Seka Sablić nam je priuštila još koji momenat uživanja u njenom glumačkom daru. Komentarišući nagradu, poznata glumica je kazala da se posle toliko godina rada u pozorištu, i mnogo dobijenih nagrada, nista specijalno ne dogadja sa bilo kojom novom nagradom. Medjutim, razume se da joj je drago da ju je baš ona dobila, a kako sebe vidi kao nadarenu upravo u domenu komičnog, ova nagrada uravo uz nju pristaje. Milica Kralj, režiserka “Ministarke”, i glumac u predstavi-Ljubiša Savanović, govorili su o svojim utiscima povodom izvodjenja ove komedije na “Nušićevim danima”. Pohvalili su smederevsku publiku, naglašavajući da je postojala interakcija izmedju gledališta i scene, te da je očigledno da se publika potpuno saživela sa izvodjenjem komada. Režiserka je iskoristila priliku da pohvali rad i funkcionisanje Narodnog pozorišta u Banja Luci. Selektor ovogodišnjeg festivala, završila je zvanično obraćanje zvezda večeri novinarima zapažanjem da su ovo najbolji “Nušićevi dani” do sada, i čestitkama dobitnicima nagrada. ODOŠE KARAVANI Sav sjaj, sarenilo, smehovi, suze, likovi, aplauzi – sve su spakovali. Zavesa je pala. Aplauz i dalje traje. “Nušićevi dani” odlaze, do sledeće godine… Nataša Rašković Pogledajte fotografije sa ove večeri >>

Gospođa ministarka 30-Apr-2006 12:15:50

Poslednja predstava “Nušićevih dana” bila je pravi šlag na torti! Bogata, šarena pozornica, veliki broj glumaca u prelepim kostimima, i priča koja nikad ne zastareva, ma koliko da ste je puta videli, pričinila je nevereovatno zadovoljstvo smederevskoj publici. Narodno pozorište iz Banja Luke predstavilo se Nušićevim tekstom, u režiji Milice Kralj. Naslovnu ulogu tumačila je sjajna Svetlana Bojković, obojivši je novim nijansama, pa smo na pozornici zapravo gledali drugu, novu gospođu ministarku. To je jedna od osobina koje ovaj komad čine uvek zanimljivim. Uloga ujka-Vase poverena je Vlastimiru- Đuzi Stoiljkoviću, koji je takođe oduševio publiku. Ipak, ništa manje pažnje ne zaslužuju Ljubiša Savanović u ulozi Pere pisara, Aleksandar Stojković u ulozi Čede, zatim Slađana Zrnić u ulozi Dare, kao i mnogi drugi. Odlična glumačka ekipa dočarala nam je u dva čina Nušićev svet “ministrovanja” Živke Popović, i pošteno nas nasmejala. Lepa je vest da je dvorana Centra za kulturu ove večeri bila “dupke” puna. Pravo, klasično pozoriste koje smo imali prilike da vidimo zaista to i zaslužuje. Na kraju – i Nušić to zaslužuje. Međutim, pitanje koje se ne može zaobići: da li takvo pozorište zaslužuje publiku koja prosipa aplauze na svakih pet minuta, koja Živki ministarki ne dozvoli ni da završi svoj poslednji, čuveni monolog, već je aplauzom prekine, i uskrati sebi fantastičnu završnicu predstave? Dobra predstava, puna dvorana – recimo da je to dovoljno, a tu smo (naši smo) da se učimo… Nataša Rašković Pogledajte fotografije sa ove večeri >> Intervju: Svetlana Bojković

POKONDIRENA TIKVA 29-Apr-2006 11:21:39

Petog dana festivala ponovo smo bili u velikom, šarenom, klasičnom komediografskom svetu. Da priča o pokendirenim tikvama nikada neće prestati da bude aktuelna, znao je i Sterija kad je birao da ovoj pojavi priđe i osvetli je sa svih strana. Tako su za svako gledalište zanimljivi događaji koji se upliću oko ličnosti koja je slepo pomodarna, i koja je – ne mogavši da ostvari sklad između nje prave i one kojom želi postati – beskrajno komična. Smeh koji i danas izaziva ova predstava, iako smeštena u jedno drugo vreme, najbolje svedoči o vanvremenosti teme. Lako u Femi, bogatoj udovici koja rasipa ono što nije ona stekla, možemo prepoznati i neku današnju “pokondirenu tikvu”. “Sve što je strano, mora da je lepo”, njene su reči. Zar ne nalazimo tu životnu filozofiju i danas gde-gde? Budući da nam je svima, dakle, ova priča bliska, kao što je to bila generacijama iza nas, i kao što će verovatno biti za one posle, suvišno je i pominjati na kakvo odobravanje publike ovakav komad nailazi. Fantastična Tanja Bošković kao Fema, utkala je u ovaj lik i nešto savremenog, a “osavremenjavanju” doprinosi i blaga erotizacija, na primer u kostimu Feminom. Da li je želja reditelja bila baš da postigne približavanje ove teme današnjici, ili da to nazovemo podilaženje publici, nećemo saznati. Bilo kako bilo, u svetu šarene, velike komedije skoro sve je dozvoljeno. Cilj je postignut: smeha je bilo u izobilju, i naravno – malo smo se podsetili kako izgleda kad se tikva pokondiri…Tek da se ne zaboravi. Nataša Rašković Pogledajte fotografije sa ove veceri >> Intervju: Vladana Savić

Svinjski otac 28-Apr-2006 13:08:37

Četvrte festivalske večeri smederevska publika imala je priliku da pogleda predstavu kombinovanog sastava glumišta iz Kruševca i Beograda. Priča bliska našim prostorima, smeštena na granicu sedme i osme decenije prošlog veka, odlični glumci i humor u koji je priča zaodenuta, i ove večeri pružili su Smederevcima pravi užitak. Mora se priznati da je ovom predstavom, u odnosu na ostvarenja prethodnih večeri, gledalište brže ostalo bez daha. Iako sa dosta humora (koji uglavnom počiva na karakterima likova, narocito majka Dare – Jelisavete Seke Sabljić), ona prikazuje jednu tragičnu sudbinu mlade žene koja se sama probija kroz život na ovim prostorima. Upravo ona što je za nas komicno, a proizilazi uglavnom iz karaktera, i što se razvija u pojedinim trenucima čak do apsurda, za Duku Sujić – koja je glavni nosilac radnje – biva tragično. Pri susretu njene mladosti, naivnosti i neiskvarenosti sa ekstremno posesivnom ljubavlju majka Dare prema njihovom zajedničkom muškarcu (Dukinom ljubavi, a Darinom sinu) nije teško pogoditi ko mora izaći kao gubitnik. Humor je najzanimljiviji upravo u Darinim unutrašnjim borbama koje su besmislene, kao i u njenom delanju koje ne poznaje širinu. Interesantno je da se upravo njenim postupcima, iako glavnim izvorištem smešnog, radnja dovodi do trenutka u kome odjednom nista više ne goni na smeh, već, baš suprotno – postaje vrlo ozbiljno. Kulminacija zapleta, koji je pokrenut upravo kvačicom koju je zla svekrva aktivirala, i ujedno najdramatičniji deo komada – zločin koji je Duka izvršila nad sopstvenim detetom – zapravo je početna tačka predstave, jer su događaji koji su prikazani zapravo motivisani rasvetljavanjem ovog trenutka, i to u momentu kad je Duka Sujić pobegla sa izvršavanja kazne zločina. Tako su sva zbivanja retrospektivno prikazana, sto je scenski rešeno pokretnim delom pozornice koji će po potrebi menjati svoje ruho. Ujedno, neretka su bila mešanja svetova sadasnjosti i prošlosti, realnosti i iluzije. Svi ovi elementi držali su publiku sve vreme napetom i zainteresovanom. Osim majka-Dare, događaj rasvetljava i tetka-Zaga (Biljana Jocić-Savić), koja je na suprotnoj strani: Dukina tetka, dok je Stevica (Nebojša Milovanović), kao i Duka, učesnik događaja o kojima se pripoveda. U njegovom liku takođe pronalazimo izvor komičnog, budući da predstavlja mladog, nesamostalnog muškarca, u vlasti majke, koji se želi osloboditi tih stega.To do kraja predstave neće uspeti, već će, upravo suprotno, biti izvršilac majčinih misli, posrednik izmedju nje i svoje mlade žene. Izgubljen, rastrzan, ograničen, on je taj koji je dobio atribut “svinjskog” oca. Iako podstrekač negativnih zbivanja, on je u suštini tragičar. Njegova tragedija potvrdjena je i na kraju predstave, gde u susretu sa svojom bivšom ljubavi, odbeglom robijašicom, saznaje da je devojčica živa, dobija još jednom potvrdu da je njegovo, ali se istovremeno susreće s činjenicom da mora ostati bez njih dve. Iznenađenje da je dete živo, kao i romantičan momenat izmedju Duke i njenog vaspitača, koji nam ostavljaju prostora da pretpostavimo srećan dalji tok događaja, doprinose melodramskom kraju, čime je, moglo bi se reći, učinjen ustupak publici, i pojačan utisak o pozitivnosti (mada ne i vedrini) ove predstave, uprkos tragičnosti događaja o kojima je u predstavi reč. Specifično ostvarenje u svakom pogledu, predstava za koju može važiti upozorenje: “Vežite se, počinje!”, publika je oduševljeno pozdravila. Priznanje za glumačko ostvarenje večeri ovog puta pripalo je mladoj glumici Dubravki Kovjanić, za ulogu Duke Sujić. Nataša Rašković Pogledajte fotografije sa ove večeri >> Intervjui: Dubravka Kovjanić Boda Ninković

Žaklina Bandeka 27-Apr-2006 08:56:52

Ime i prezime. Mlada ženska osoba koja se posle deset godina vraća u rodni Beograd. Događaj koji zatiče dva dobra prijatelja koji su sva nevesela dešavanja devedesetih proživela ovde, na Balkanu, i čija je zajednička ljubav iz srednjoškolskih dana bila ona. Žaklina, lepa i zanosna, unosi zemljotres u njihova svakodnevna zbivanja i ustaljene živote profesora istorije i stomatologa. Ona će podsetiti na mirise iz prošlosti, i probuditi u njima nezadrživu želju da saznaju čija je ona zapravo bila u zimu ’88, i naravno – čija će sad biti. Borba između dvojice rivala, zapravo najboljih prijatelja, biće uglavnom izvor smeha, budući da iz njihove bliskosti kao dugogodišnjih prijatelja svakako mora proizaći jedan zaista specifičan duel. Uz to, komičan efekat proističe iz karaktera dvojice likova, kao i iz njihovih čestih gegova koji su katkad čak lakrdijaški. Međutim, delovalo je tako prirodno činiti sve za Nju – Žaklinu. Nije samo zagazila u prošlost zavodeći čini se i spondano, po svojoj prirodi jednog i drugog, dovodeći ih na trenutke čak do ekstatičnih stanja. Žaklina je posle decenije provedene u Londonu ove večeri prosipala dah novog vremena, novih shvatanja.To je pozadina na kojoj će se, kroz predstavu, provlačiti pitanje istoka i zapada, ovdašnjice i tamošnjice. Ovo bi možda moglo biti i pitanje koje dovodi do konflikta u predstavi. On će, potpuno motivisano, biti moguć, jer će se realizovati najpre između predstavnice jedne životne filozofije na jednoj, i dvojice predstavnika drugačijeg shvatanja na drugoj strani; potom između dvojice bliskih suparnika, ubačenih u potpuni opozit njihovim tradicionalnim shvatanjima, odigraće se u njoj samoj; i na kraju, zbiće se između zanosne žene na prvoj i pomamljenih muškaraca na drugoj strani. Sva ova pitanja i mnoga druga, okićena lakim, oslobađajućim smehom i elementima mjuzikla, ostaju otvorena u mislima jednoj gledaoca. Složena i bliska današnjici “Žaklina Bandeka” budi pregršt asocijacija. Vedrina kojom odiše ogroman je pečat na pozadini svakodnevice. Valja pogledati. Nataša Rašković Pogledajte fotografije sa ove večeri (photos by Željko Milojević) Intervjui: Ivan Jeftović Milan Kalinić

Utorak, 25. 04. 2006. - “Žanka” 26-Apr-2006 13:07:48

Utorak, 25. 04. 2006. “Žanka” Tragična priča na zabavan način – nije li to i sam život Žanke Stokić? Ružica Sokić kroz ulogu Žanke uspela je da dovede publiku do vrhunca u oba smera – u smehu i ražaljenosti. Priča o ženi velikih glumačkih kvaliteta i ogromne reputacije koju je manipulacija vlasti dovela do unutrašnjeg kraha, zaista je opčinila smederevsku publiku. Momenat kada je kazna završena i kada je Žanka pozvana da ponovo zaigra na daskama, savršena je pozadina za otkrivanje rascepljenosti i loma u duši velike glumice, ali i njene snage i vedrog duha za šta govore da je bila njena prva odlika. Stanje u kom se prepliću prošlost i sadašnjost, stvarnost i san, život i pozorište, Ružica Sokić uspešno je dočarala publici, ostavljajući je bez daha. Najbolje svedočanstvo sigurno je u tri bisa koja je glumačka ekipa doživela. Pored Ružice Sokić, koju je ove večeri publika odabrala za najbolju u predstavi, igrali su Milan Caci Mihajlović i Vuk Saletović Pogledajte fotografije sa ove večeri >> Intervju sa Ružicom Sokić Nataša Rašković

   Strana 1 Strana 2   Sledeca >>