Razvela sam se od pameti i otkinula od strasti kada sam prepoznala vatru u tom tipu.
Nas dvoje nismo smeli ni da se znamo, nismo se pošteno ni rukovali, nismo ni imena zapamtili jedno drugom, a već smo se grlili.
Bio je kao naručen za mene – pomalo nedostupan, pomalo neotesan u načinu na koji hoda, perverznog uma i prelepih šaka. Pričao je mnogo, euforično, dok su mu oči divljale po meni. Reči nisam razumela, kao da se um iselio iz glave. Osećala sam samo kako mi bride jagodice na prstima od želje da mu dodirnem gornju usnu dok je pričao. I to što ne smemo i nije razumno, pretvorilo se u svoje odsustvo. Odsustvo svega, osim naših tela koja su požudom podigla sve rampe i ukinula sve zabrane.
Njuškali smo se kao dve umiljate životnjice u vreme parenja. Šaputao mi je neke rečenice od kojih sam jedino razumela njegov vreo dah koji mi je curio niz telo. Zgrčio se svaki atom na mojim butinama dok sam mu odgovarala, verovatno neke bezvezarije.
Gomila oznojenih tela te noći, a meni su čula golicali samo sokovi sa njegovih bicepsa i trbušnjaka. Nivo adrenalina u mozgu je opasno preskočio crvenu liniju. Namirisla sam ga i želela odmah…
„Želim te odmah…“ tri reči razbile su se po njegovom licu kao vreo šamar. Potamnele su mu oči a reči presahle. Uzeo me je za ruku i poveo. Više se ne sećam gde, bila je tamna noć, crno drveće i crna trava.
Dugo smo ćutali da nadomestimo prethodno vreme dok su nam se oči gutale u tom mrklom mraku. Njegov dah imao je miris heljde dok mi je milovao obraze. Poljubio mi je gornju usnu, pa donju, svakoj dajući miligram želje. Kao škrtica. A želeo me je, toliko da sam mogla tu želju da opipam, ali sam i ja imala dara za tu igru koju je poveo.
Lagano, ispitivački mešao nam se dah na krajevima usana i u grlu. Drhtale su mi potkolenice od toga. Onda me je uhvatio za vrat i ljubio nežno, štedeći sekunde kao da zna da mi to uskraćivanje pali svaki nerv. Jezikom mi je isisao svu preostalu snagu koju sam čuvala svesna od početka da će me raspametiti njegova blizina.
Ljubili smo se kao ljubavnici koji su samo to čekali, kao da nam je ljubljene spas od greha što je na pomolu. Rasla je njegova želja koju sam osećala na sebi. Grudi su mi već bile u njegovim šakama. Moje bradavice su se radovale njegovom jeziku. Činilo mi se da opet curim, da se rastačem kao kada svom snagom zgnječite prezrele trešnje među prstima. A među grudima je umilno pekla nevidljiva vatra, kao kad se vreo čaj prolije po smrznutj koži.
Dodirnula sam mu grudi i stomak ispod košulje. Bio je krojen po meni, moje ruke su se lepile za njegovu kožu a mišići drhtali pod prstima.
„Budi miran… želim da ti osetim krv što pulsira u grudima.“ – kažem.
Gole grudi na gole grudi. Cvilim bez glasa, dok se njegovo dahtanje uliva u usta. Noge ne drže tela, a trava pod nama mokra je i hladna, hladi nas da ne pregorimo prerano.
Osećam da mi se sva snaga skupila među nogama i odatle me brani da se ne rasplinem. Dok mi jezikom iscrtava krugove po grudima i stomaku, izvijam leđa da mu budem bliže.
„Želim da ti vratim,da te peče kao mene“ – kažem dok ga ljubim po onim istim mestima gde me je častio svojim jezikom do malopre. Ne dam mu da se pomeri, da ne poremeti i osuši vlažan trag na svom stomaku koji ga izluđuje.
Hvata me za vrat, nije više spreman da povlađuje mojim odlaganjima.
„Želim te odmah“ – govori dok mu se, ne više strpljivi prsti, nastanjuju među mojim nogama i žure da me ispipaju bez mere i odlaganja. Grozničavo, kao pomahnitala, nudim se spremna da ga primim, otekla od čežnje, isfrustrirana od strasti.
Osećam mu vlažan i topao jezik na onom mestu gde sam ga čekala skoro pa celu večnost. Dajem mu se nesebično, molim da me uzme jer nemam više vremena, jer me boli kao da me peku i seku. Od želje mi krv ludački kola telom i rasplinjuje se u jednoj tački, najosetljivijoj.
Ulazi u mene bez milosti jednom, prikucava me za tlo i zatim se ne pomera dok me gleda kao da proslavlja taj trenutak. Pobednički. Par milisekundi traje previše, molim da se pomeri, da me ima … Dok se izvijam ka njemu, sve je uporniji i jači. Tucamo se kao na takmičenju, sagoreli od želje da budemo jedno u ritmu koji nas guši.
Noć je mrkla, drugačije nije moglo da bude, jer bi se mesečina postidela od onoga što gleda. Samo se mi nismo stideli ničega.
Uzima me i drži čvrsto, ne dozvoljavajući da mu se otmem u podavanju. Onda se smiluje i ja mu vraćam dugove, a divljakuša koja se oslobodila u meni trudi se da ne zaboravi kako me je dobro imao.
Sve u njemu razliva se u meni. Sve u meni se raspada na atome i razliva po njemu. Nas dvoje bez milosti i namere da se razdvojimo. Nešto kao žeravica crta mi po telu haotične krugove koji divljaju i slivaju se svi u onoj tački gde sam najosetljivija. Tu, kao vir povlače me u ludilo. Ona tačka mi pulsira do uma.
Ko zna koliko ležimo rastavljeni od života. Pomeram prste koji kao da se otkravljuju od promrzilina. Milujem mu grudi i ljubim mesto gde mu je srce. Ljubimo se, usne su nam otekle. Šake su mu na mojim grudima. Spremaju se da me ponovo muče…
Ta noć trajala je kao nijedna nikada.
Ta noć nikada nije prošla.
Nisam mu ni ime zapamtila, ali još nosim njegov ukus na usnama i miris na sebi.
Autor: Klara Jang