Ove godine neću urlati o tome čemu je (tj. bi trebalo da bude) posvećen ovaj praznik. To radim svake godine. Doduše, menjam stil, ali poruka ostaje ista i rekla bih da se mnogima ne sviđa to na šta pokušavam da skrenem pažnju. Izgleda da sam i dalje ona ista star-mala, partibrejker, umišljena idealistkinja, neki kažu „hejter“ (molila bih da me se preciznije etiketira kao „hejterka“, da me ne bi neko pomešao sa muškarcem). Neka ovo bude godina mog ličnog preobražaja na tu temu: u tekstu neću pominjati nemile događaje koji su doveli do milog praznika.
Da počnemo od predloga za poklone. Problem je zaista globalnih razmera i oni koji brinu o tome da sutra što više pripadnika/ca oba pola budu zadovoljni, imaju vrlo konstruktivne ideje. (Nešto mi se javlja da ti dušebrižnici negde pri dnu svesti imaju u vidu i neki cvonjak zarade, ali da ne bude da mračim ovaj svetli dan, ostaviću ovo u zagradi.)
Evo šta predlažu stručnjaci ili možda preciznije da se izrazim – stručnjakinje, kako da sutra obradujete svoje voljene supruge, majke, sestre, ljubavnice..:
– Epilator (marke te i te, odbijam da reklamiram) uz propratno objašnjenje: „… nešto što je potrebno svakoj ženi kojoj je stalo do negovanog izgleda. Kompaktan dizajn i ergonomski oblik ovog epilatora omogućavaju jednostavnu upotrebu u svakoj situaciji.”
– Aparat za pravljenje krofnica: „Ukoliko imate voljenu osobu koja voli da sprema… Sa ovim aparatom moguće je pravljenje šest krofnica istovremeno i to bez lepljenja za aparat… Zbog svih navedenih razloga, ovom aparatu će se radovati i deca, ali i osoba nežnijeg pola koja će bez muke doneti osmeh na lica svih ukućana.“
– Fen: „za kosu koji je idealan za svaku ženu koja voli da sama doteruje svoju kosu. Ovaj fen poseduje demontažnu rešetku za lako održavanje i kukicu za kačenje, tako da može imati stalno mesto u kupatilu drage osobe.“
– Stajler za kosu (šta je to? – pitam se ja): „…zadovoljiće sve zahteve za frizurom jedne savremene žene. U ovaj stajler ugrađena je tehnologija koja omogućava dugotrajno oblikovanje kose, dok će čak osam dodataka pomoći da se kosa uvije na sitno, krupno, spiralno i talasasto.“
– Sokovnik: „Odličan poklon za ženu koja vodi zdrav život, bavi se fizičkom aktivnošću i brine o zdravlju svoje porodice. Ovaj kompaktan sokovnik sa velikim otvorom za punjenje omogućava pravljenje soka u kontinuitetu.“
I na kraju, ako nemate para (čisto sumnjam da takvih ima u Srbiji, ali ipak – ako nismo baš dobro prebrojali onih par nezaposlenih, kao i onih koji mesecima nisu primili platu… Hajde da uzmemo u obzir da možda, kojim slučajem, ima i onih koji su zaposleni i primaju platu ali ne uspevaju lepo da je rasporede), elem – ako baš nikako ne možete da odvojite (možda po malo deci od užine), postoji i za vas jadno ali iskreno rešenje: „Ali ukoliko ne možete da priuštite nešto od navedenog (ili nenavedenog), poklonite joj barem cvet ili neki drugi mali znak pažnje, kako bi znala da mislite na nju i da je cenite.“
Ako malo bolje pogledate (mada ostavljam mogućnost da neki retki vide već na prvi pogled – ne obraćajte pažnju, oni nisu normalni), možete uočiti neke zajedničke crte koje karakterišu ove poklone:
– sve su to predmeti značajne upotrebne vrednosti (koji mogu da se kupe, za pare normalno);
– svaki potencira neki od najvećih i najlepših kvaliteta žene kao bića: lepotu negovanog tela; volju da sprema hranu; posvećenost porodici i ljubav prema deci i mužu; dodatnu brigu o tome da hrana bude zdrava (ako misli da ima zdravu porodicu, neka razmišlja o tome, pobogu!); da sve to radi predano, vredno, i kako lepo piše u opisu sokovnika: kontinuirano;
– ne propustimo da primetimo da žena upotrebom ovih nadasve korisnih predmeta štedi dragoceno vreme, kako bi mogla još više da se ulepšava i sprema hranu svojim voljenima, što će reći da radi k’o mazga jer ako nije tako, za šta ona uopšte postoji (ups, htedoh reći: živi)?
Ima još predloga: kako da joj napravite doručak od jednog jajeta u obliku srca (zašto ne sva tri obroka, pa da čitavog dana ima osećaj da je praznik?); putovanja koja nude turističke agencije, ovom prilikom za ono sitno para koje svakako nemate. Ma, uz dovoljno mašte ništa nije nemoguće.
Pade mi na pamet, zašto u predlozima nema neke knjige (koja nije kuvar ili priručnik o tome kako da žena što duže ostane prividno mlada i privlačna), nekog slikarskog ili pisaćeg pribora za one koje eto nisu sasvim pri čistoj svesti (pa ima i takvih jadnica, nisu one krive što su tako sklepane) ili nečeg sličnog.
Kako sam odlučila da ovog puta neću kritikovati ovaj skorojevićko-snobovski (da ne kažem baš sitno-buržoaski) praznik, ove godine ću ga posvetiti. Ja sam žena, imam pravo na taj dan koga se uporno odričem, makar na svoje parče te ideje – da sa njim radim šta hoću, a ja ovog puta hoću da ga poklonim: svoje parče prava na kičerajski običaj.
Dakle,
Svima vama koje ovo nikada nećete pročitati jer ste nepismene, nemate pojma šta je kompjuter, internet, radno mesto, grad, kupatilo, sudopera, česma za vodu, struja…
Svima vama koje ni jedno dete niste rodile u bolnici zato što, čak i ako znate da tako nešto postoji, za vas je isto kao da postoji na Marsu, koje ste same svojim novorođenim bebama odsecale ili odgrizale pupčane vrpce da biste ih potom uvile u neke krpe (ako ste uopšte imale ili uspele da ih pripremite, jer su vas porođaji zaticali: u polju, pored bunara, na frontu…), pa su vam ponekad ta deca umirala u rukama odmah posle rođenja, a nije bilo nikoga pored vas ko bi vam rekao šta treba da radite. Ni da vas zagrli.
Svima vama koje nikada niste postale majke, a želele ste to više od svega na svetu.
Svima vama koje niste postale majke jer to nikada niste želele.
Svima vama koje ste rodile i odrekle se svoje dece.
Svima vama koje ste postale majke i rodile svoje bebe sa 11, 12, 13 godina… a onda ih ubile i bacile pored potoka, reke, močvare, u kontejner…
Vama koje ste sahranile sinove poginule u ratovima.
Vama čiji su sinovi ubijali sinove drugih majki.
Vama čiji su sinovi u zatvorima, jer su ubice, lopovi, razbojnici, narkomani…
Vama koje se nikada niste udale, jer vas nijedan muškarac nije hteo za ženu.
Vama koje se niste udale jer ste se plašile.
Svima vama koje se niste udale jer ne volite muškarce.
Svima vama koje volite žene i ćutite tu svoju tajnu, nalazeći razne izgovore da je ne priznate sebi i drugima.
Vama koje ste priznale sebi.
Vama koje ste priznale drugima.
Svima vama koje ste u zatvorima, zbog nedela koje ste učinile.
Svima koje ste silovane i nastavile ste svoje živote kao da se to nije dogodilo.
I vama koje niste uspele da nastavite.
Svima vama koje prodajete svoja tela za sitne i krupne novce.
Vama koje ste već stare i bolesne i niko vas ni po čemu neće zapamtiti.
Na spisku u mojoj duši nalazi se još mnogo nepomenutih i neću ih moliti za oproštaj zbog toga, jer njih nije briga za moju posvetu, za moju dušu niti oproštaj. Jer: ni njima niko nije oprostio.
Mnogi vole da citiraju Duška Radovića. Pisao je na razne teme, pa i na nezaobilaznu temu „žena“. Kada ga citiraju, mnogi njegove reči prenose sa sladunjavošću kojoj nije bio sklon. Naprotiv.
Oštrouman je bio Duško Radović: „Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same: vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču.“
„Ali ko se moli za Sotonu? Ko je za osamnaest vekova imao dovoljno ljudskosti da se moli za jednog grešnika kome je to bilo najpotrebnije, jednog našeg sapatnika i brata kome je prijatelj bio najviše potreban a ipak nije imao ni jednog, onog grešnika među nama koji je imao najviše i najjasnije pravo za dnevne i noćne molitve svakog hrišćanina, iz jasnog i nesumnjivog razloga – njegova je potreba prva i najveća, jer je on najveći među grešnicima?“ – Mark Tven
Autor: Gordana