Nedelja 15. februar, verski praznik Sretenje ali i Dan državnosi Srbije. Dugo čekana nedelja sa lepim vremenom. Smederevci izašli u šetnju, roditelji izveli decu. Vikend je. Gužva na šetalištu a parkovi puni. Reklo bi se idila.
Međutim, idilu u divnom danu narušava neverovatna pojava. "Vredna" čistilica koja ni manje ni više razgrće, decu, roditelje sa bebama u kolicima, penzionere, dižući prašinu, tobože – čisteći upravo tamo gde oni prolaze.
Koja je logika? Čiji zdrav razum je uputio nalog da se nedeljom, za vreme državnog praznika čiste baš tih par stotina metara gde ima najviše ljudi?
O čemu se zapravo radi? Jeftina kampanja sa nadom da se prikupe simpatije prisutnih.
Tobože će ljudi reći: "Vidi kako su vredni i nedeljom rade! Vidi kako su samo revnosni."
Ne gospodo, strategija vam je loša. A ljudi nisu naivni. Radite kontra stvar. Dižete prašinu, stvarate nesnosnu buku i ljudima kvarite užitak u prvom lepom nedeljnom danu. Terate decu da beže i drže uši zapušene, terate roditelje sa malom decom da prolaze kroz buku i prašinu na šetalištu predviđenom za uživanje.
Otimate ljudima pravo na nedeljni odmor.
Ako vam je do poena i hvale, počistite deponije po periferiji grada.
A da, tamo niko ne vidi.
Autor: Z