Tokom prethodne nedelje, pročitao sam jedan tekst u kome autor iznosi jako zanimljiv pogled na slobodan softver. Radi se o članku koji je napisao Benjamin Humphrey za portal OMG! Ubuntu!.
U tom tekstu autor iznosi niz zdravorazumskih komentara o stanju u kome se nalazi slobodan softver, o raspoloženju korisnika, kao i o smeru u kome slobodan softver treba da se razvija.
Benjamin ističe da u svetu slobodnog softvera postoji gomila iritantnih ljudi (uključujući u tu grupu i sebe), a kao verovatno najiritantniju grupu navodi ekstremne Linux zaluđenike za koje vlada stereotip da Linux zovu GNU/Linux, trude se da što više komandi odrade preko terminala i misle da je izvođenje psa u šetnju dovoljna vežba za celu godinu.
Prosta je činjenica da velikoj većini ljudi sloboda softvera predstavlja apsolutno nebitnu stvar. Nije im uopšte bitno to što je, npr. Docky ustvari Mono aplikacija i što su neki delovi Ubuntu dizajna urađeni u Photoshopu. Ogroman broj ljudi koristi Facebook i Twitter, kaže Benjamin, a razlozi zašto su tih servisi popularni kod ljudi su sledeći:
a) njihovi prijatelji ih koriste
b) jeftino je (u ovom slučaju besplatno)
On zatim upoređuje to sa garderobom i obućom koju proizvodi robovska radna snaga, i sa genetski modifikovanim voćem i povrćem. Ljudi ih koriste zato što su moderni ili ukusni (a), a u oba slučaja i niska cena (b) ima prilično veliku ulogu.
Android je u širokoj upotrebi ne zato što je promovisan kao slobodan softver, već zato što dobro radi, dobro izgleda, i nudi potrošačima izbor po povoljnijoj ceni, smatra Benjamin.
Kao zaključak, on navodi da je jedini način da slobodan softver dostigne kritičnu masu korisnika taj da bude bolji od konkurencije. Sve dok se ne izbaci filozofija "Micro$oft je zlo", i dok se ne napravi nešto za njih (korisnike), a ne za nas, teško da će slobodan softver moći da se uzdigne zasnovan samo na principima. Tj. ako uopšte želimo da se uzdigne.
Moram da priznam da me je tekst naveo na razmišljanje. Navedeno je dosta logičnih stavova, koji se slažu i sa mojim dosadašnjim iskustvom. Vrlo često su krajnji korisnici videli stvari dosta drugačije od toga kako ih ja vidim, a ponekad su predlozi ljudi koji nemaju nikakvih dodira sa strukom (sem korišćenja proizvoda iste) dovodili do značajnih unapređenja kada je u pitanju upotrebljivost i atraktivnost krajnjeg proizvoda. Jako je bitno šta misli prosečan korisnik i nikada ne bi trebalo to zanemarivati.
Da ironija bude još veća, ljudi koje znam a koji su veći pobornici slobodnog softvera od mene, na svojim računarima imaju instalirane (i svakodnevno korišćene) softverske komponente koje nisu slobodne. Čak vrlo često ne zato što su nezamenljive (npr. neki drajveri i firmware) već prosto zato što lepo izgledaju (gore pomenuti Dockey) ili donose dobru zabavu (igrice).
Ja koristim ono što mi više odgovara, tj. ono što mi bolje odrađuje posao. Iz dosadašnjeg iskustva sam zaključio da je uvek bolje koristiti slobodan softver, sem kada ne postoji dovoljno kvalitetan program koji zadovoljava vaše potrebe (npr. obrada slike, priprema za štampu, i sl.). Ja, na primer, koristim Ubuntu Linux distribuciju i slobodan softver u svom radu, ali ipak ponekad moram da uključim Windows zbog Adobe programa. Šta da se radi ... Imam i flash (koji nije slobodan, iako je besplatan) na svom računaru, neću valjda da ostanem bez youtube-a? Takođe, instalirana mi je i Opera (iako je retko koristim), ali valja imati izbor.
Što se tiče kvaliteta slobodnog softvera, mislim da se tu ide u pravom smeru, tj. da se sve više prilagođava krajnjim korisnicima. Uverenje da Linux (pardon GNU/Linux 
)mogu da koriste samo kompjuterski zaluđenici je odavno netačno. Sve što je potrebno da biste na svom računaru instalirali neku noviju, popularnu linux distribuciju, jeste da znate da čitate, pošto u instalaciji sve piše, većina koraka je automatizovana, a neke distribucije imaju podržan srpski jezik čak i tokom instalacije. Tvrdim da već danas 90% korisnika može svoje svakodnevne potrebe za korišćenjem računara, bilo u poslovne ili privatne svrhe da zadovolji na nekoj GNU/Linux platformi!
Ono na šta se Benjamin u svom tekstu nije osvrnuo jeste marketing. Da se ne lažemo, velike softverske kompanije imaju mnogo bolji marketing od linuxaša, kome su najjače sredstvo promocije (ili anti-promocije) upravo gore pomenuti kompjuterski zaluđenici. Kad pomenem nekome da slobodno instalira Linux i da se neće pokajati, mogu da se kladim da retko ko ne pomisli: "Jes', baš sam lud da se zaluđujem time po ceo dan kao ti!", a samo iz pristojnosti kaže: "Joj, pa ne znam, nisam ja za to ...". Što je najgore, to ne može biti dalje od istine, upravo bi im taj linux olakšao korišćenje računara, ali valjda oni bolje znaju ...
U svakom slučaju, ljudi vole stvari koje su jeftine, popularne (koje drugi ljudi koriste: "ću kupim isti traktor k'o komšija") i (naglasio bih) šarene! Mnogi genijalni proizvodi nisu dobili tretman kakav zaslužuju samo zato što nisu bili "šareni". Da li će slobodan softver da "pošareni", a da pritom ne izgubi na genijalnosti? Živi bili pa videli ...
