Poslednja pesma o tebi
Stefan Basarić, Subotica.
A ja cu preci put, da jos po neki put ukradem
Bozije eksere za svoje pesme.
Većina Srba nema pojma ni šta je to Kosovo, nema blage veze sa istorijom, a verovatno ni sa geografijom Kosova, ne zna ko tamo i šta radi, kako ljudi tamo žive. Ali, većina Srba se pravi da zna. I ono što je najvažnije, većina Srba jedva čeka da mrzi.
Ne može niko ništa da ti naplati, ako ti ne platiš. Tek kada platiš, neko je naplatio. A zašto si platio, to ti sam znaš. Ako si platio, znači da si procenio da to što si platio – vredi toliko koliko si platio.
Teško je uopšte održavati ravnotežu, zbog sile Zemljine teže; teško je disati, ako o tome počnemo da razmišljamo; teško je svako malo se hraniti; da ne idem sad predaleko i podsećam na sve fiziološke potrebe koje bi zasigurno bilo veoma teško obavljati, samo ako bismo imali na umu da je to teško. Teško je našoj duši, beskonačnoj i svega svesnoj, da boravi u telu koje je u svemu ograničava.
Osvrtanje zahteva pogled iza, a ja imam mnogo posla ispred. Ono može biti i opasno, jer dok gledam pored čega sam prošla, ne vidim u šta mogu da upadnem. Nije da nemam hrabrosti da upadnem u nešto, nego me više mrzi da se izvlačim iz koječega. Nije to samo da se izvučem, već obično upadnem u nešto štrokavo.
Али, шта је потребно да вам се догоди у животу како бисте се осетили налик камену ? Шта је потребно да превагне у вашем животу како бисте постали бесчујни, бездушни, безлични хладни полумртвак ?
